„U ovome što je rečeno glavna stvar je: imamo takvoga prvosveštenika koji je seo s desne strane prestola veličanstva na nebesima; kao služitelj Svetinje i prave skinije, koju je podigao Gospod, a ne čovek.“ (Jevrejima 8,1.2 – Čarnić)

Ova rečenica obuhvata ono što je najvažnije u prvosvešteničkoj službi, kao što je to prikazano u prvih sedam poglavlja poslanice Jevrejima. Ova „glavna stvar“ koja se tu navodi ne znači samo da mi imamo nekog prvosveštenika, već da imamo „takvoga prvosveštenika“. „Takvoga“, tj. prvosveštenika određene vrste i veličine, takvoga kakav je prethodno prikazan i ne drugačije.

To znači: – U prethodnih sedam poglavlja poslanice Jevrejima iznose se sasvim određene stvari koje se odnose na Hristovu prvosvešteničku službu i utvrđuju izvesne pretpostavke za ovu službu, koje su obuhvaćene rečima „Imamo takvoga prvosveštenika“.

Da bismo pravilno razumeli ove reči, potrebno je da se vratimo na prvi deo poslanice Jevrejima, kako bismo shvatili značaj i dubinu reči „takvoga“. Celo sedmo poglavlje raspravlja o ovoj svešteničkoj službi. Šesto poglavlje završava se mišlju o ovoj službi. Skoro celo peto poglavlje raspravlja o ovoj temi. Četvrto poglavlje završava time; ono je samo nastavak trećeg poglavlja, koje počinje pozivom: „Upravite svoje misli na apostola i prvosveštenika naše veroispovesti, Isusa“; a to je samo zaključak onoga što je navedeno u prvom i drugom poglavlju. Drugo poglavlje završava se mišlju da je on milosrdan i veran prvosveštenik, a to je upravo zaključak onoga što proizlazi iz prvog i drugog poglavlja – koja su u stvari samo jedno poglavlje.

Ova skica jasno predstavlja Hristovu svešteničku službu kao veliku temu koja se provlači kroz prvih sedam poglavlja poslanice Jevrejima. Sve istine koje se tu tretiraju, bez obzira u kom obliku ili u kojoj misli se javljaju, jesu jednostavno samo različiti prikazi velike istine svešteničke službe; sve je obuhvaćeno u reči: „Imamo takvoga prvosveštenika“.

Da bismo shvatili pravi značaj i dubinu ove misli, neophodno je da proučimo poslanicu Jevrejima od samog početka i da pratimo ovu misao do „glavne stvari“ i da je pritom uvek imamo pred očima. Smisao i cilj svega onoga što je ovde napisano, jeste da se pokaže čovečanstvu da mi „imamo takvoga prvosveštenika“. Svejedno koliko su duboko i značajno povezane sa Hristom izjave narednih poglavlja poslanice Jevrejima, sve one imaju veliki cilj, da pokažu da mi „imamo takvoga prvosveštenika“. One se mogu posmatrati samo kao podređene i dopunske istine ove velike glavne istine, da mi „imamo takvoga prvosveštenika“.

Argument koji se obrađuje u drugom poglavlju poslanice Jevrejima završava rečima: „Stoga je bilo potrebno da u svemu bude sličan braći, da bude milosrdan i veran prvosveštenik pred Bogom.“ Tu se objašnjava da je Hristovo poniženje, kroz koje se On izjednačio sa čovekom, Njegovo otelovljenje i Njegovo stanovanje među ljudima, bilo nužno da bi bio milosrdan i veran prvosveštenik. Da bi se mogla proceniti mera Njegovog poniženja i pravi značaj Njegovog položaja kao sina čovečjega i kao čoveka, mora najpre da se shvati Njegov uzvišeni položaj kao Božjeg sina i kao Boga. To je tema prvog poglavlja.

Hristovo poniženje, položaj i Njegova priroda, kad je bio u telu na ovome svetu, iscrpnije se nego bilo gde u Pismu obrađuju u drugom poglavlju poslanice Jevrejima. Istina i misao prethodnog poglavlja moraju nužno da prethode drugoj misli. Pre nego što se može shvatiti misao i istina drugog poglavlja, mora se u potpunosti razumeti prvo poglavlje.

Uzvišenost, položaj i priroda Hrista, kakvu je imao na nebu, pre nego što je došao na Zemlju, obrađuju se u prvom poglavlju poslanice Jevrejima iscrpnije nego na bilo kom drugom mestu u Pismu. Zato je istina, da je razumevanje položaja i prirode Hrista, kakve je imao na nebu, nužno za pravilno razumevanje Njegovog položaja i prirode, kakve je imao na Zemlji. I pošto je ovde na Zemlji „morao“ biti to što je bio, da bi postao milosrdan i veran prvosveštenik, potrebno je razumeti šta je bio na nebu. To je bitno zato što je to prethodilo onome što je On bio na Zemlji i stoga je značajan deo argumenata obuhvaćenih jednim izrazom: „Imamo takvoga prvosveštenika.“