U predstavljanju Hrista, Spasitelja, otkriveno je da se On mora pojaviti u tri službe, kao prorok, kao sveštenik i kao car.

O Njemu kao proroku pisano je u Mojsijevim danima: „Proroka ću im podignuti između braće njihove, kao što si ti, i metnuću riječi svoje u usta njegova, i kazivaće im sve što mu zapovjedim. A ko god ne bi poslušao riječi mojih, koje će govoriti u moje ime, od toga ću ja tražiti“ (5. Mojsijeva 18,18.19). Ova misao se nastavila u sledećim knjigama Svetoga pisma, sve do Njegovog dolaska.

O Njemu kao svešteniku pisano je u danima Davida: „Gospod se zakleo, i neće se pokajati: ti si sveštenik dovijeka po redu Melhisedekovu“ (Psalam 110,4). Ova misao se takođe nastavlja u sledećim spisima Biblije, ali ne samo do Njegovog dolaska, nego i posle Njegovog dolaska.

O Njemu kao caru takođe je pisano u danima Davida: „Ja sam pomazao cara svojega na Sionu, na svetoj gori svojoj“ (Psalam 2,6). Na isti način ova je misao potom ponovljena u svim spisima Biblije, do Njegovog dolaska, posle Njegovog dolaska i sve do kraja Svetog pisma.

Na ovaj način ga Pismo sasvim jasno prikazuje u te tri službe, kao proroka, sveštenika i cara.

Ovu trostruku istinu priznaju svi oni koji poznaju Sveto pismo. Međutim, istina koja izgleda nije toliko poznata, jeste i to da Hristos sve te službe ne obavlja u isto vreme, nego jednu za drugom. On je najpre prorok, onda sveštenik i potom car.

On je bio „prorok“, kada je došao na ovaj svet, kada je došao kao „učitelj od Boga“, kao Reč, koja je postala telo i uselilo se u nas „puno blagodati i istine“ (Dela apostolska 3,21-23; Jovan 3,2; 1,14). U to vreme On nije, međutim, bio sveštenik. Ne bi bio sveštenik da je sada i dalje na Zemlji; zato stoji napisano: „Jer da je na zemlji, ne bi bio sveštenik“ (Jevrejima 8,4). Međutim, On je svoje delo proroka završio na Zemlji i vazneo se na nebo s desne strane prestola Božjega. Tamo je On sada naš „prvosveštenik“ i „svagda živi da se može moliti za njih (nas)“, kao što stoji napisano: „I biće sveštenik na prijestolu svom (Očevom), i svjet mirni biće među objema.“ (Zaharija 6,13)

Kada je ovde, na Zemlji, bio prorok, nije bio sveštenik, a takođe još uvek nije car, sve dok je na nebu sveštenik. Istina je, doduše, da je On zaista car u tom smislu što sedi na prestolu svoga Oca i zato je carski sveštenik i sveštenički car po redu Melhisedekovom, koji je, iako je bio sveštenik Boga najvišega, bio takođe i car Salima, što znači car mira (Jevrejima 7,1.2). Ali to nije taj carski presto koji je pomenut u proročanstvu, koji mu je obećan za Njegovu posebnu carsku službu.

Carska služba, obećana prema proročanstvu, jeste nastavak i sjedinjenje „prestola njegovog oca Davida“, na kome će On biti car u carstvu Božjem na ovoj Zemlji. Ova carska služba je ponovno uspostavljanje i ovekovečavanje Davidovog prestola za čast i krunu u Hristu. To je ponovno podizanje prestola, koji je ukinut zbog bezbožnosti i zloće careva i naroda Jude i Izrailja, kad su odvedeni u vavilonsko ropstvo. O tome stoji zapisano: „A ti nečisti bezbožniče, kneže Izrailjev, kome dođe dan kad bi na kraju bezakonje, ovako veli Gospod Gospod: skini tu kapu i svrzi taj vijenac, neće ga biti; niskoga ću uzvisiti a visokoga ću poniziti. Uništiću, uništiću, uništiću ga, i neće ga biti, dokle ne dođe onaj kome pripada, i njemu ću ga dati.“ (Jezekilj 21,30-32)

Tako su presto i kruna oduzeti Davidovom carstvu, „dokle ne dođe onaj kome pripada“, i Njemu će biti dati. Onaj koji treba da ih dobije, to je sam Hristos, „sin Davidov“. A to „dokle ne dođe“ nije bio Njegov prvi dolazak, kada je u svojoj poniznosti došao kao „čovek bola“ i stradanja. To je Njegov drugi dolazak, u slavi kao „car nad carevima i gospodar nad gospodarima“, kada će Njegovo carstvo ukinuti i uništiti sva carstva na Zemlji, prekriti celu Zemlju i večno vladati.

Tačno je da je On, kad je kao dete rođen u Vitlejemu, rođen kao car i od tada je, po pravu koje mu pripada, zauvek car. Ali moramo znati da On tada nije preuzeo carsku službu koja je bila prorečena, a ni čast, krunu i presto. To se ni do danas nije desilo i neće se desiti sve dok ne dođe. Onda će na ovoj Zemlji primiti veliku vlast i u sjaju i slavi svoga carstva potpuno i istinski zavladati. Nakon što „sud sjede i knjige se otvoriše“, Pismo nam opisuje nekoga koji je „kao sin čovječji“, koji je došao do Starca, koji mu je dao „vlast i slavu i carstvo da mu služe svi narodi i plemena i jezici; vlast je njegova vlast vječna, koja neće proći, i carstvo se njegovo neće rasuti“ (Danilo 7,13.14). Tada će „zauzeti“ presto svoga oca Davida, „i carovaće u domu Jakovljevu vavijek, i carstvu njegovom neće biti kraja.“ (Luka 1,32.33)

Proučavanjem biblijskih obećanja i proročanstava jasno se vidi da ove tri Hristove službe slede jedna za drugom, a ne vrše se sve tri, pa ni dve od njih istovremeno. On je došao najpre kao prorok, sada je sveštenik, a kad opet dođe biće car. On je završio svoje delo kao prorok, pre nego što je postao sveštenik; i završiće svoje delo kao sveštenik, pre nego što postane car.

Mi ga zato moramo posmatrati na sledeći način: kakav je bio, kakav je sada i kakav će biti.

To znači: kad je bio kao prorok na Zemlji, narod ga je onda tako i smatrao; u odnosu na ono vreme moramo ga i mi tako gledati. Ali ljudi onoga vremena nisu ga mogli gledati kao sveštenika, zato ga ni mi, u odnosu na ono vreme, ne možemo smatrati sveštenikom. Jer dok je bio na Zemlji, nije bio sveštenik.

Ali kad je prošlo to vreme, postao je sveštenik. Sada je On sveštenik, sada, u naše vreme je On zaista sveštenik, kao što je za života na Zemlji bio prorok. U Njegovoj službi i delovanju kao sveštenika moramo ga sada isto tako istinski, tako potpuno i tako čvrsto smatrati sveštenikom, kao što su ga Njegovi savremenici smatrali prorokom i kao što ga mi moramo smatrati kad je bio na Zemlji.

Kad u veličanstvu svoga carstva i na prestolu Davidovom ponovo dođe, videćemo ga kao cara, jer će On to zaista onda i biti. Mi ga, međutim, ne možemo videti u Njegovoj carskoj službi, pre nego što bude u svome carstvu i u svojoj carskoj službi. U toj službi ga sada možemo samo zamišljati kakav će biti. U Njegovoj proročkoj službi možemo ga samo posmatrati kao onoga koji je to bio. Ali u Njegovom sveštenstvu moramo ga posmatrati kao ono što je On sada, jer je On sada samo to. To je jedina služba, u kojoj je On sada otkriven, i jedina služba, u kojoj ga zaista možemo posmatrati, u Njegovoj ličnosti i Njegovom delovanju. To što Njegove tri službe kao proroka, sveštenika i cara slede naizmenično, i to u tom datom redosledu – prorok, sveštenik, car – to ima sasvim određeni cilj. Njegova služba kao proroka bila je nužna priprema za Njegovu službu kao sveštenika; a Njegove službe u tom redosledu kao proroka i sveštenika jesu priprema za Njegovu carsku službu.

Za nas je veoma bitno da ga posmatramo u tom sledu Njegovih službi.

U Njegovoj proročkoj službi ne treba da ga posmatramo samo kao onoga koji nas poučava, koji je „govorio kao što nikada nijedan čovek nije govorio“, nego da na taj način postanemo sposobni da ga pravilno shvatimo u Njegovoj svešteničkoj službi.

U Njegovoj svešteničkoj službi ne treba da ga posmatramo samo zbog Njegove neizmerne službe za nas, nego i zbog priprema za ono što mi treba da budemo. Zato stoji napisano: „ ...nego će biti sveštenici Bogu i Hristu i carovaće s njim hiljadu godina.“ (Otkrivenje 20,6)

Pošto smo ga posmatrali u Njegovoj proročkoj službi kao pripremu za našu pravilnu procenu Njegove svešteničke službe, neophodno je da ga posmatramo u Njegovoj svešteničkoj službi, da bismo mogli da ga razumemo u Njegovoj službi kao cara. Ovo razumevanje je neophodno da bismo mogli da budemo u Njegovom carstvu i da bismo mogli da vladamo s Njime. Jer se za nas kaže: „Ali će sveci višnjega preuzeti carstvo, i držaće carstvo navijek i dovijeka“ (Danilo 7,18), „ ...i carovaće va vijek vijeka.“ (Otkrivenje 22,5)

Sveštenička služba je sadašnja služba i delo Hrista. U ovoj službi On služi od svog vaznesenja. Hristos u svojoj svešteničkoj službi je najvažnije proučavanje za sve hrišćane, a isto tako i za sve druge ljude.