O kojoj misli se sada radi u vezi sa Hristom u prvom poglavlju poslanice Jevrejima?

Najpre se susrećemo sa „Bogom“ – Bogom Ocem – koji govori čovečanstvu, koji je „govorio našim očevima preko proroka“, a „u ove poslednje dane progovorio nam je preko Sina.“ (Čarnić)

Ovde se uključuje i Hristos, Sin Božji. Dalje se govori o obojici, o Ocu i Sinu: „Koga je postavio (Bog Otac) za naslednika svega, čijim posredstvom je i svet stvorio (Bog Otac)“ (Čarnić). Pre nego što nam se Hristos, Sin Božji, prikaže kao prvosveštenik – i kao uvod u to – pokazuje nam se kao Stvoritelj, kao delotvorna, životodavna Reč u stvaranju. Njegovim „posredstvom“ je svet stvoren.

Dalje čitamo o samome Sinu Božjem:

„On je odsjaj njegove (Očeve) slave i odraz njegovoga (Očevog) bića, koji sve nosi svojom silnom rečju, koji je izvršio očišćenje od greha i seo s desne strane veličanstva na visinama.“

To govori da je Hristova priroda na nebu bila priroda Boga. On, u svojoj ličnosti, u svojoj suštini, pravi je odraz i pravi karakter suštine Boga. To znači, Hristova priroda na nebu, pre nego što je došao na Zemlju, bila je suština same Božje prirode.

Zato o Njemu stoji napisano, da je On „postao toliko silniji od anđela, koliko je nasledio ime uzvišenije od njihovoga“ (Čarnić). To uzvišenije ime je ime „Bog“, koje Otac, kao što se to vidi iz 8. stiha, daje Sinu: „Za Sina pak (kaže Otac): Tvoj presto, Bože, stoji u sve vekove.“ (Čarnić)

On je, dakle, „toliko“ silniji od anđela, koliko je Bog silniji od njih. To je razlog zašto On ima uzvišenije ime, ime koje izražava ono što je On po svojoj unutrašnjoj prirodi.

Ovo ime je On „nasledio“. Ono mu nije pozajmljeno, nego ga je nasledio.

Kao večna istina, u prirodi je stvari, da niko ne može naslediti neko drugo ime, nego samo ime svoga oca. Ime Hrista, koje je uzvišenije od imena anđela, prema tome je ime Oca; a ime Oca je Bog. Ime koje je Sin nasledio takođe je Bog. Ovo ime, koje je uzvišenije od imena anđela, On nosi, jer je utoliko silniji od anđela. Pošto je to ime Bog, Hristos je toliko silniji od anđela, koliko je Otac silniji od anđela.

Zatim se Pismo zadržava na Hristovom položaju i prirodi, koliko je ona veća od prirode anđela: „Jer kome je od anđela ikad rekao: ,Ti si sin moj, ja sam te danas rodio?‘ i opet: ,Ja ću mu biti Otac, i on će mi biti Sin‘ “ (Čarnić). U ovome leži misao o uzvišenijem imenu, koje je razmatrano u prethodnom stihu. Jer pošto je On Sin Božji, a Bog Njegov Otac, On je „nasledio“ ime Oca, koje je Bog i koje je utoliko više od imena anđela, koliko je Bog viši od njih.

Ova misao se nastavlja dalje: „I opet uvodeći prvorodnoga u svijet govori i da mu se poklone svi anđeli Božiji.“ On je utoliko viši od anđela, da mu se anđeli klanjaju, i to po Božjoj volji, jer je On po prirodi Bog.

Ogromna razlika između Hrista i anđela se naglašava: „A za anđele govori: Koji vetrove čini svojim anđelima i plamenove ognjene svojim slugama.“ Za Sina pak: „Tvoj presto, Bože, stoji u sve vekove.“ (Čarnić)

Dalje: „Palica je pravde palica carstva tvoga. Omiljela ti je pravda, i omrzao si na bezakonje; toga radi pomaza te, Bože, Bog tvoj uljem radosti većma od drugova tvojijeh.“ I opet govori Otac Sinu i kaže: „Ti si, Gospode, u početku osnovao zemlju, i nebesa su djela ruku tvojijeh; ona će proći, a ti ostaješ: i sva će ostarjeti kao haljina, i savićeš ih kao haljinu i izmijeniće se: a ti si onaj isti, i tvojijeh godina neće nestati.“

Obrati pažnju na ovaj kontrast. Ovde se pokazuje Hristova priroda. Nebesa će proći, ali On ostaje. Ona će ostareti, a godina Njegovih neće nestati. Nebesa se menjaju, On ostaje uvek isti. To pokazuje da je On Bog, i to po prirodi.

Ovaj kontrast se još više ističe: „A kome od anđela reče kad: sjedi meni s desne strane dok položim neprijatelje tvoje podnožje nogama tvojima? Nijesu li svi službeni duhovi koji su poslani na službu onima koji će naslijediti spasenije?“

Prvo poglavlje poslanice Jevrejima otkriva nam dakle Hrista kao Boga, višeg od anđela, i to utoliko višeg, koliko je Bog viši od anđela.

Ovo poglavlje takođe pokazuje da Hristos nosi ime Bog, jer je On po svojoj prirodi Bog. Njegova priroda je toliko božanska priroda, da je ona izraz Božje suštine.

To je Hristos, Spasitelj, Duh od Duha i Biće od Bića Boga. Potrebno je razumeti ovu istinu iz prvog poglavlja poslanice Jevrejima, da bi se razumela Njegova ljudska priroda, koja je otkrivena u drugom poglavlju.