Ovog poslepodneva govoriću o evoluciji. Želim da dobro pazite i da sami za sebe zaključite da li ste evolucionista ili niste. Pre svega, pročitaću vam šta je evolucija. A onda, kako budemo išli dalje, moći ćete da vidite da li ste evolucionista ili niste. Sve ove izjave prepisane su iz jedne rasprave o evoluciji koju je napisao jedan od najvećih evolucionista. Zato su sve tačne, bar što se tiče definicija:

„Evolucija je teorija koja prikazuje razvoj sveta kao postepen prelaz od neodređenog u određeno, od uniformnog do različitog, i koja pretpostavlja da se uzrok tih procesa nalazi u samome svetu koji tako treba da bude transformisan.“
„Evolucija je zato gotovo sinonim za napredak. Ona je prelaz od nižeg ka višem, od goreg ka boljem. Ovaj napredak ukazuje na povećavanje vrednosti postojanja, kako to prosuđuju naša osećanja.“

Zapazite posebne tačke u ove tri rečenice: evolucija prikazuje razvoj sveta kao postepeni prelaz od nižeg ka višem, od goreg ka boljem, te pretpostavlja da se ovaj proces nalazi u samome svetu koji tako treba da bude transformisan. Time se kaže da stvari postaju bolje same od sebe, a ono što taj napredak izaziva je to samo. I ovaj napredak ukazuje na „povećavanje vrednosti postojanja, kako to prosuđuju naša osećanja.“ Time se želi reći: ti znaš da si bolji, jer se osećaš bolje. Znaš da je došlo do napretka, jer ga osećaš. Tvoja osećanja određuju tvoje stanje. Spoznaja tvojih osećanja reguliše tvoj napredak od goreg ka boljem.

Što se tiče ovog napretka od goreg ka boljem, imaju li tvoja osećanja ikakve veze sa tim? Ako imaju, ko si onda ti? Svako od vas, ko je ovde ovog popodneva, a ko svoj napredak i vrednost svog iskustva meri osećanjima, jeste evolucionista. Neka je on i četrdeset godina adventista, isto tako je evolucionista. I sve njegovo hrišćanstvo, sva njegova religija, samo je ispovedanje bez suštine, samo forma bez sile.

Sada ću na drugi način da čitam šta je evolucija. I na taj način, moći ćete videti da je ona zapravo neverstvo. I onda, ako ustanovite da ste evolucionista, odmah znate da ste nevernik: „Hipoteza evolucije ima za cilj da odgovori na niz pitanja u vezi sa početkom ili nastankom stvari.“ Ona „pomaže obnovi drevnog odnosa prema prirodi, kao našem roditelju i izvoru našeg života.“

Jedna od grana ove vrste nauke, koja je najviše doprinela utvrđivanju nauke o evoluciji, jeste nova nauka geologije, koja je ustanovila koncepciju o ogromnim i nezamislivim razdobljima vremena u prošlosti naše planete. Ova ogromna i nezamisliva razdoblja, kako to kaže još jedan od glavnih pisaca na ovu temu, „neophodan su osnov za razumevanje porekla čoveka“ u procesu evolucije. Tako je napredak, koji je ostvaren, ostvaren kroz bezbrojne vekove. Ipak, ovaj napredak se od svog početka do današnjeg stanja nije odvijao postojano i lako. On je prolazio kroz mnoge uspone i padove. Bilo je mnogo vremena prepunih velike lepote i simetrije, a onda bi došla neka kataklizma ili erupcija i sve bi se raspalo. A zatim bi taj proces ponovno započeo od takvog stanja stvari, te se ponovo izgrađivao. Mnogo, mnogo puta se to događalo u tom procesu, i to je taj proces evolucije – prelaz od nižeg ka višem, od goreg ka boljem.

Kakav je bio proces vašeg napredovanja od goreg ka boljem? Da li je prolazio kroz „mnoge uspone i padove“? Da li je vaše sticanje snage da činite dobro – dobra dela koja su od Boga – bio dug proces uspona i padova od vremena kad ste prihvatili hrišćanstvo do sada? Da li vam se ponekad činilo da ste naizgled postigli veliki napredak, da vam dobro ide i da je sve lepo i prijatno. A onda bez ikakvog upozorenja, došla bi neka kataklizma ili erupcija, i sve bi propalo? Pa ipak, uprkos svih tih uspona i padova, vi ulažete sledeći napor i tako ste kroz ovaj proces, inače dugotrajan, došli do ovde gde ste sada. I kad pogledate sve to unazad, možete proceniti da postoji neki napredak, ako sudite prema svojim osećanjima. Da li je to vaše iskustvo? Da li je to način na koji ste napredovali?

Drugim rečima, da li ste evolucionista? Nemojte izbegavati odgovor. Iskreno priznajte, jer želim da vas ovog popodneva izvučem iz evolucionizma. Postoji način da izađemo iz njega i svako ko je u ovaj dom došao kao evolucionista, može da izađe kao hrišćanin. Prema tome, kada opisujem evolucionistu tako jasno da vidite sebe, kažite da je tako, priznajte da ste to vi sami, a onda sledite korake koje će vam Bog dati i to će vas izvući iz svega toga. Ali otvoreno vam kažem, ako je ovo što sam opisao bilo vaše iskustvo, ako je to bila ta vrsta napretka koji ste učinili u svom hrišćanskom životu, onda ste evolucionista, priznali vi to ili ne. Međutim, najbolje je da to priznate, a onda se odreknete toga i budete hrišćanin.

Još jedna faza evolucije: „Evolucija, što se nje same tiče, smatra materiju večnom.“ I „pretpostavljajući“ to, „ideja stvaranja je eliminisana iz onih područja života na koja se primenjuje.“ Ako od sebe očekujete princip koji će osigurati taj napredak, koji mora biti ostvaren u vama, kako biste došli u Božje carstvo; ako pretpostavljate da se on nalazi u vama samima i da, ako biste ga mogli pokrenuti i pravilno nadgledati, kada je već pokrenut, na kraju bi sve ispalo dobro – ako ste tako očekivali, posmatrali i beležili svoj napredak, vi ste evolucionista. Jer čitam dalje šta je evolucija: „Jasno je da je nauka o evoluciji direktno suprotstavljena nauci o stvaranju. …Ideja o evoluciji, primenjena na oblikovanje cele zemlje, protivi se ideji o neposrednoj stvaralačkoj volji.“

To je evolucija kako je definišu oni koji su je stvorili – da su svet, i sve što je u njemu, nastali sami od sebe, i da se taj princip, koji je svet doveo u stanje u kakvom je sada, nalazi u njemu samom i dovoljan je da proizvede sve što postoji. Pošto je tako, po prirodi stvari, „evolucija se direktno protivi stvaranju.“

A sada, da pređem na ono što se tiče sveta i svega šta je na njemu. Vi ne verujete da je sve nastalo samo od sebe. Vi znate da, što se toga tiče, niste evolucionista, jer verujete da je Bog sve stvorio. Svako od vas ko je ovog poslepodneva ovde reći će da veruje da je Bog stvorio sve – svet i sve što je na njemu. Evolucija to ne priznaje. Kod nje nema mesta za stvaranje.

Međutim, postoji još jedna vrsta evolucije, koja, po tome šta zastupa, nije u potpunoj suprotnosti stvaranju. Oni koji su načinili ovu evoluciju o kojoj sam vam čitao, nisu krili da su nevernici – ljudi bez vere – jer nevernik je jednostavno čovek koji nema vere. Pa čak i ako se osoba pretvara da ima veru, a u stvari je nema, ona je nevernik. Naravno, reč „nevernik“ danas ima mnogo ograničenije značenje. Ljudi koji su načinili evoluciju o kojoj sam vam čitao, bili su takvi ljudi, ali kad su proširili ovu vrstu nauke, među njima je bio i veliki broj onih koji su bili hrišćani, koji su izjavljivali da su ljudi vere, koji su tvrdili da veruju u Božju reč koja uči o stvaranju. Ovi ljudi, koji sami nisu poznavali Božju reč, koji nisu znali da je to Božja reč, već je njihova vera bila samo puka forma vere, bez sile – ti ljudi, očarani tom novom ‘naukom’ koja se pojavila, poželeli su da, uz pomoć nje, budu popularni. Oni u suštini nisu želeli da priznaju da potpuno odbacuju Božju reč i put vere. Nisu bili spremni da kažu da mogu da žive bez Boga, i bez nekakvog stvaranja, pa su izmislili posebnu vrstu evolucije, sa Stvoriteljem u njoj. Ova vrsta evolucije nazvana je teistička evolucija; odnosno, Bog je pokrenuo stvar, kad god to bilo, ali od tada ona funkcioniše sama od sebe. On ju je pokrenuo i, nakon toga, ona je bila u stanju da sama ostvari sve što je do sada učinjeno. Međutim, to je samo improvizacija, trik da se spasi obraz. I pravi evolucionisti zato otvoreno kažu da je to samo „faza prelaza sa kreacionističke na evolucionističku hipotezu.“ U stvari to je samo evolucija, jer između stvaranja i evolucije nema sredine.

Bilo da pripadate ovoj vrsti ljudi ili ne, postoje mnogi, čak i među adventistima sedmog dana – ne toliko, koliko ih je nekada bilo, hvala Gospodu – koji veruju da nam je Bog potreban da nam oprosti naše grehe i da nas tako stavi na pravi put, ali nakon toga mi sami treba da, sa strahom i drhtanjem, izgrađujemo svoje sopstveno spasenje. Zbog toga strahuju i drhte sve vreme, ali ne izgrađuju nikakvo spasenje, jer nemaju Boga koji bi u njima stalno delovao „da hoćete i učinite kao što Mu je ugodno.“ (Filibljanima 2,12.13 – KJV)

U Jevrejima 11,3 zapisano je da verom shvatamo da je svet Božjom rečju oblikovan – sastavljen, sređen, izgrađen – „tako da je sve što vidimo iz ništa postalo.“ Zemlja koju imamo nije bila načinjena od stena. Ljudi nisu nastali od majmuna i „nedostajućih karika“, a majmuni i „nedostajuće karike“ nisu nastali od punoglavaca, a punoglavci nisu nastali od protoplazme, tamo na samom početku. Ne. Mi „shvatamo da je svet stvoren Božjom rečju, i to tako da je vidljivo postalo od nevidljivog. (Čarnić)

Zašto je sve što je vidljivo postalo od nevidljivog? Jednostavno zato što je ono od čega je načinjeno bilo nevidljivo. A razlog zašto je bilo nevidljivo je zato što ga uopšte nije ni bilo. Nije ni postojalo. Svet je stvoren Božjom rečju, a Božja reč ima tu sposobnost, to svojstvo, da kad je izgovorena, ne samo da čini da nešto nastane, već čini da postoji materija (supstanca) od čega se to sastoji i od čega je nastalo.

Poznat vam je i drugi biblijski tekst koji glasi: „Rečju Gospodnjom nebesa se stvoriše, i duhom usta Njegovih sva vojska njihova. … Jer On reče, i postade“ (Psalam 33,6.9 – Daničić). Na osnovu ovoga postavljam pitanje: Nakon što je On rekao, koliko je dugo trebalo da nešto nastane? Da bi nešto postalo, koliko je prošlo vremena nakon izgovorene reči? [Glas: „Nimalo vremena.“] Ni nedelju dana? Ne. Ni šest dugih vremenskih razdoblja? Ne. Čak i ona evolucija koja priznaje Stvoritelja, smatra da su, nakon što je On to izgovorio, prošla neodređena bezbrojna razdoblja, ili „šest dugih, neodređenih razdoblja“, u oblikovanju onoga što se vidi. Ali, to je evolucija, a ne stvaranje. Evolucija se dešava dugim procesima, dok se stvaranje dešava izgovorenom rečju.

Kad je Bog, izgovaranjem reči, stvorio svetove, za ovaj je rekao: „Neka bude svetlost.“ Koliko je vremena prošlo između reči: „Neka bude svetlost“ i trenutka kada se svetlost pojavila? Želim da ovu stvar ispravno razumete, da biste mogli zaključiti jeste li evolucionista ili kreacionista. Dozvolite da vas ponovno pitam: Da li je prošlo šest dugih razdoblja između trenutka kad je izgovorena reč i njenog ostvarenja? Kažete: Ne. Da li je za to bila potrebna sedmica? Ne. Ni dan? Ne. Ni sat? Ne. Ni minut? Ne. Čak ni sekunda? Zaista ne. Nije prošla ni sekunda od trenutka kada je Bog rekao: „Neka bude svetlost“ i svetlost se pojavila. [Glas: „Čim je reč izgovorena pojavila se svetlost.“] Da, tako je bilo. Zadržavam se na ovome, zato što želim da se to učvrsti u vašem umu. Bojim se da ćete to zaboraviti kada vas budem pitao nešto drugo. Dakle, da li je jasno da, kada je Bog rekao: „Neka bude svetlost“ nije prošao ni sekund između onoga što je Bog izgovorio i pojave svetlosti? [Glas: „Da“] U redu. Prema tome, čovek koji smatra da je prošlo određeno vreme između Božjeg izgovaranja reči i pojave stvari jeste evolucionista. Ako on to vreme produžava na bezbrojne vekove, on je jednostavno još veći evolucionista od onoga koji misli da je za to trebalo da prođe jedan dan. On je to isto, ali i još više.

Zatim je Bog rekao: „Neka bude svod.“ I šta se dogodilo? Bi tako. Koliko je onda trebalo vremena da se pojavi svod, otkad je Bog izgovorio reči: „Neka bude svod … da rastavlja vodu od vode.“ Da li se to dogodilo istog trena? Da. Šta je onda čovek koji smatra da je trebalo da prođe neodređeno, veoma dugo vremensko razdoblje između izgovaranja ove reči i njenog ostvarenja? On je evolucionista. Ako smatra da je između izgovaranja reči i nastanka same stvari prošao dan ili sat ili minut, takav čovek ne priznaje stvaranje.

Kada je Gospod rekao: „Neka se sabere voda što je pod nebom na jedno mesto, i neka se pokaže suvo“, i kada je rekao: „Neka pusti zemlja iz sebe travu, bilje, što nosi seme, i drvo rodno,“… „I bi tako.“ Onda je Bog postavio dva velika svetla na nebu i stvorio i zvezde, i kada je izgovorio reč, „bi tako.“ Rekao je: „Neka vrve po vodi žive duše, i ptice neka lete iznad zemlje pod svod nebeski“ i bi tako. Kada je Bog rekao: „Neka zemlja pusti iz sebe duše žive po vrstama njihovim, stoku i sitne životinje i zveri zemaljske po vrstama njihovim“, i bi tako. Kad god je izgovorio, uvek je bilo tako. To je stvaranje.

Kao što vidite, savršeno je logično i razumno da evolucionista ostavlja po strani Božju reč i da joj ne veruje, jer se evolucija suproti stvaranju. Kada se evolucija protivi stvaranju, a stvaranje je učinjeno Božjom rečju, onda se evolucija u stvari protivi Božjoj reči. Naravno da pravi ili izvorni, principijelni evolucionista nije prihvatao tu Reč, a ni evolucioniste koji su to pola-pola – koji uvode stvaranje i Božju reč, ali samo da bi se stvari pokrenule. Za evoluciju je potrebno dugo vreme, beskrajni i neodređeni vekovi, da bi bilo šta postigla, i zato ona prosto mora da odbaci stvaranje.

Pravi evolucionista je svestan da stvaranje mora da bude trenutno, ali on ne veruje u trenutno delovanje i zato ne veruje u stvaranje. Nemojte zaboraviti da je stvaranje trenutno, inače nije stvaranje. A ako nije trenutno, onda je evolucija. Vratimo li se na stvaranje u početku, kada Bog progovara, u Njegovoj reči je stvaralačka sila koja proizvodi ono što ta reč kaže. To je stvaranje, a ta Božja reč je ista juče, danas i zauvek; ona živi i traje zauvek. Ona u sebi ima večni život. Božja reč je živa. Život koji je u njoj je život Božji – večni život. Zato je ona reč večnog života, kao što je Gospod Isus rekao, i po prirodi stvari ona ostaje i traje zauvek. Zauvek je to Božja reč. Zauvek je u njoj stvaralačka sila.

Zato je Isus, kada je bio ovde, rekao: „Reči koje vam rekoh duh su i život su“ (Jovan 6,63 – Karadžić). Reči koje je Isus izgovorio su Božje reči. One su prožete Božjim životom. One su večni život, ostaju zauvek i u njima je stvaralačka sila koje stvara ono što kaže.

Ovo je prikazano mnogim događajima iz Hristovog života, kao što je i opisano u Novom zavetu. Ne moram ih sve citirati, ali spomenuću jedan ili dva, tako da shvatite ovaj princip. Sećate se kako je Isus, posle održane propovedi na Gori, sišao, i kako je pred Njega izašao kapetan govoreći: „Gospode, sluga moj leži uzet kod kuće i muči se strašno. I reče mu: ja ću doći i izlečiću ga.“ Na to je kapetan rekao: „Nisam dostojan da uđeš pod moj krov. Nego, samo reci reč i moj sluga će ozdraviti.“ Isus se okrenuo prema onima što su išli za Njim i rekao: „Zaista vam kažem, ni u koga u Izrailju ne nađoh tolike vere.“ (Matej 8,8-10 – Čarnić-SSP)

Izrael je imao Sveto pismo. Poznavali su Božju Reč. Hvalili su se da su narod Knjige, Božji narod. Čitali su je, propovedali u svojim sinagogama: „Reč moja …učiniće šta mi je drago“ (Isaija 55,11). Kada su čitali tu Reč, govorili su: Tačno je, to treba da se čini. Mi vidimo potrebu za tim i mi ćemo to činiti. Mi ćemo učiniti što ona (Reč) kaže. Činili su najbolje što su mogli da to ostvare. Trebalo im je dugo vremena, tako dugo da to nikad nisu ni ostvarili. Stvarno ispunjenje reči bilo je tako daleko, da su najveći među njima bili prinuđeni da uzviknu: „Kada bi samo jedna osoba mogla makar jedan dan da drži ceo zakon i da ne pogreši ni u jednoj tački, odnosno, kada bi samo jedna osoba mogla da drži tu jednu tačku zakona, koja se odnosi na pravilno svetkovanje subote – onda bi nevolje Izraela došle kraju i Mesija bi konačno došao.“ I tako, premda su počeli da čine ono što reč kaže, trebalo im je tako dugo vremena, da to nikad nisu ni uspeli. Šta su oni bili?

Postojala je Božja reč koja kaže: „…nego će (Reč) učiniti šta mi je drago“ (Isaija 55,11 – Daničić). Prema tome, ona je izgovorena sa stvaralačkom silom. I iako su tvrdili da priznaju stvaralačku energiju Božje reči, oni su je potpuno izostavili iz svog sopstvenog života i govorili: Mi ćemo to učiniti. Očekivali su da će sami pokrenuti proces koji bi ih doveo do tačke gde bi se reč i oni složili. Šta su oni bili? Da li se plašite da kažete, iz straha jer ste i sami bili tamo? Nemojte se plašiti da kažete da su oni bili evolucionisti, jer su to i bili, a to su i mnogi od vas. Njihov pristup je bio protivan stvaranju. U njemu nije bilo stvaranja. Oni nisu bili učinjeni novim stvorenjima. U njima nije nastao novi život. Stvar nije bila ostvarena Božjom, već sopstvenom silom. I toliko su bili daleko od verovanja u stvaranje, da su odbacili Stvoritelja i razapeli Ga, da bi Ga uklonili sa sveta. To je ono što evolucija uvek čini. Ne zaboravite da se „evolucija direktno protivi stvaranju.“

Upravo su to bili ljudi na koje je Isus mislio kada je dao ovu izjavu o veri u Izraelu. Tu je bio Rimljanin koji je odrastao među jevrejskim narodom, narodom koji je prezreo Isusovo učenje. Ovaj kapetan je pratio Isusa i gledao Ga kako govori, čuo je Njegove reči i video kako deluju, dok nije sam sebi rekao: Šta god ovaj čovek kaže, tako i bude. Kad nešto kaže, to se i dogodi. Iskoristiću ovu prednost. Dakle, on je došao Isusu i rekao šta je zapisano. Isus je savršeno dobro znao da ovaj čovek razmišlja o sili Njegove reči, koja to može i da ostvari, pa je odgovorio: Dobro, doći ću i izlečiću tvog slugu. O ne, moj Gospode, Ti ne moraš da dođeš. Kao što vidite, ovaj čovek je proveravao da li u toj reči postoji sila ili ne. Zato je rekao: „Samo reci reč i ozdraviće sluga moj.“ A Isus je odgovorio: „Idi, neka ti bude kako si verovao. I bi izlečen sluga u onaj čas.“ U trenutku kad su izgovorene reči: „Neka ti bude“, koliko je dugo trebalo da onaj čovek ozdravi? Dvadeset godina? Ne. Zar nije trebalo da doživi mnoge uspone i padove pre nego što bude izlečen? Iskreno recite. Ne, ne! Kada je reč izgovorena, ona je učinila ono šta je rekla, i to je učinila istog trenutka.

Jednom drugom prilikom Isus je prolazio i jedan gubavac ga je video izdaleka i prepoznao. I on se uhvatio za ovu blaženu istinu o stvaralačkoj sili Božje reči. Rekao je Isusu: „Ako hoćeš, možeš me očistiti.“ Isus je zastao i rekao: „Hoću, budi čist. I tek što mu je to rekao, guba je otišla s njega, i on je bio očišćen“ (Marko 1,41.42 – KJV). Ne smemo sebi da dozvolimo da pomislimo da je postojao ni najmanji period vremena između izgovaranja reči i njenog ostvarenja: „Tek što mu je to rekao“ i gubavac je bio očišćen.

Kao što vidite, Božja reč na početku stvaranja je imala u sebi stvaralačku silu/energiju da ostvari ono što kaže. Takođe vidite da je Isus, kada je došao na ovaj svet da ljudima pokaže put života i da ih spase od njihovih greha, uvek iznova pokazivao, ovde, tamo i svuda, svim ljudima i za sva vremena, da ta ista Božja reč još uvek ima u sebi tu istu stvaralačku energiju, tako da, kada se ta reč izgovori, stvaralačka energija je tu da to i ostvari.

Dakle, da li ste evolucionista ili kreacionista? Ova reč je upućena vama. Pročitali ste je. Tvrdite da verujete u nju. Vi verujete u stvaranje, nasuprot drugih evolucionista. A da li ćete verovati u stvaranje, nasuprot sebe samih? Hoćete li se danas postaviti tako da nećete dozvoliti da se išta ispreči između vas i stvaralačke energije te reči – nikakvo vremensko razdoblje?

Isus je jednom čoveku rekao: „Opraštaju ti se gresi.“ Koliko je dugo trebalo da se to ostvari? Nije prošlo nikakvo vreme između izgovorene reči „opraštaju“ i ostvarenja onoga što je rečeno. Iste ove reči upućene su i vama danas: „Opraštaju vam se gresi.“ Zašto puštate do prođe neko vreme između ovih reči koje su vam upućene i njihovog ostvarenja? Malopre ste rekli da je svako ko ostavlja minut ili čak sekund da prođe između izgovorene Božje reči i njenog ostvarenja evolucionista. Odlično, to je istina. Držite se toga. A sada vas pitam: Zašto onda, kad On kaže da vam oprašta, treba da prođu dani pre nego što oproštenje stigne do vas, pre nego što zaista bude u vama? Rekli ste da je onaj drugi čovek evolucionista. Šta ste vi onda? Da li ćete prestati da budete evolucionista i postati kreacionista?

Ovaj dan biće od posebnog značaja za mnoge ovde, jer je to dan kada će mnogi odlučiti da li će na ovo pitanje odgovoriti na ovaj ili onaj način. Ako iz ovog doma izađete kao evolucionista, u opasnosti ste. To je za vas sada pitanje života i smrti. Rekli ste da je evolucija neverstvo i to je tako. Stoga, ako izađete iz ovog doma kao evolucionista, na čemu ste onda? Kakav je vaš izbor? Ako izađete iz ovog doma bez prihvatanja oproštenja greha, vi ste evolucionista, jer dozvoljavate da prođe vreme između izgovorene reči i njenog ostvarenja.

Prema onome što sam pročitao, vidite da je svako ko pušta da prođe neko vreme između izgovorene reči i njenog ostvarenja evolucionista. Božja reč se obraća vama: Čoveče, „oprošteni su ti gresi“. Ženo, „oprošteni su ti gresi“. [Starešina Korlis (Corliss): „Zar ne piše: „Biće ti oprošteni gresi“?] Ne. „Oprošteni su ti gresi“ – sadašnje vreme, posebno naglašeno. „Oprošteni su ti gresi.“ Zahvaljujem Bogu što je tako, jer se u toj reči „oprošteni“ nalazi stvaralačka energija koja uklanja sve grehe i od čoveka stvara novo stvorenje. Ja verujem u stvaranje. A vi? Da li verujete u stvaralačku energiju koja se nalazi u reči „oprošteni“, upućenoj vama? Ili ste evolucionista pa kažete: Ne mogu videti kako to može da se desi, jer sam stvarno loš? Pokušavao sam da činim ono što je ispravno, ali sam mnogo puta pogrešio. Imao sam mnogo uspona i padova, a padova je bilo mnogo više. Ako je to ono što kažete, onda ste evolucionista, jer to je evolucija.

Mnogi su dugo, dugo čeznuli da imaju čisto srce. Oni kažu: „Verujem u oproštenje greha i u sve to, i ja bih to sve prihvatio, kada bih bio siguran da to može da se ostvari u mom slučaju, ali u mom srcu ima toliko zla i toliko toga što treba da nadvladam (pobedim), da nisam uveren da je to moguće.“ Ali, tu su reči: „Učini mi čisto srce“ (Psalam 51,10). Čisto srce nastaje stvaranjem i ni na koji drugi način. A to stvaranje se ostvaruje Božjom rečju. Jer On kaže: „I daću vam novo srce, i nov ću duh metnuti u vas“ (Jezekilj 36,26). Da li ste sada evolucionista ili kreacionista? Da li ćete iz ovog doma izaći sa zlim srcem ili s novim srcem, stvorenim Božjom rečju, koja ima svoju stvaralačku energiju da proizvede novo srce? Ova reč vam daje novo srce. Ona svakome govori na taj način, a ako dozvolite da prođe neki trenutak između izgovorene reči i novog srca, onda ste evolucionista. Kada dozvoljavate da prođe neko vreme između izgovorene reči i njenog ostvarenja u vašem životu, onda ste evolucionista.

U ovom domu ima onih koji su rekli: Da, ja to želim. Ja ću to imati. Verujem da će ta reč ostvariti ono što kaže, ali onda produžavaju to vreme do sledećeg sastanka, pa i dalje, dok godine prolaze, a oni ostaju evolucionisti. „Dok se mnogi kolebaju u pogledu tajne vere i pobožnosti, mogli su da reše problem, izjavljujući: ‘Znam da je Isus Hristos zauvek moj deo’.“ Sila koja će to proizvesti nalazi se u Božjoj reči i kada to prihvatimo, stvaralačka energija ostvaruje ono što je izrečeno. Prema tome, celokupno pitanje tajne vere i pobožnosti možete da rešite, izjavljujući da znate kako je Hristos zauvek vaš deo.

Postoji tajna u pogledu toga kako Bog može da se pokaže u grešnom telu kakvo je naše. Ali, obratite pažnju, ovde se ne radi o toj tajni. Pitanje je: Da li postoji nešto takvo kao što je stvaranje? Da li postoji nešto kao Stvoritelj koji u vama može da stvori čisto srce? Ili je sve to samo evolucija? Od danas pa do kraja sveta, pitanje koje bi moralo da se postavlja među adventistima je: Veruješ li u Stvoritelja? I ako veruješ, kako onda On stvara? Naravno, reći ćete da stvara Božjom rečju. Odlično. A da li On i za vas stvara svojom rečju? Da li ste vi kreacionista samo za evolucioniste, dok ste za prave kreacioniste u stvari evolucionista? Da li je tako?

Još nešto. Reč kaže: „Budi čist.“ On je davno u prošlosti rekao: „Neka bude svetlost. I bi svetlost.“ Gubavcu je rekao: „Budi čist“ i „tek što mu je to rekao“ bio je čist. Sada kaže tebi: „Budi čist“ i šta se onda dešava? Šta kažete? [Glas: „Tako je.“] Onda se, duše svoje radi, otvorite toj stvaralačkoj reči. Prepoznajte stvaralačku energiju u Božjoj reči koja vam dolazi iz Biblije. Jer ta Božja reč u Bibliji, izgovorena vama danas, ista je kakva je i bila kad je izgovorena prilikom stvaranja svetova i kad je izvela svetlost iz tame i donela očišćenje gubavcu. Ta reč izgovorena danas vama, ako je prihvatite, stvara od vas nove ljude u Hristu Isusu. Ta reč, izgovorena u potpunoj tami, a koja je odjeknula u prostoru vašeg srca, ako je prihvatite, doneće tamo Božju svetlost. Ta reč izgovorena danas vama, obolelima od gube greha, ako je prihvatite, istog trena će vas očistiti. Prihvatite je! Prihvatite!

Kako mogu da budem čist? Stvaralačkom energijom reči: „Budi čist.“ Zato piše: „Vi ste već očišćeni rečju koju vam govorih“ (Jovan 15,3). Jeste li? Hoćete li od ovog trenutka biti kreacionista? Ili ćete i dalje biti evolucionista?

Pogledajte kako je ovo blagosloveno. Kad čitate ovu reč, kad je primite i razmišljate o njoj, šta ona čini za vas sve vreme? O, to je stvaranje. U vama je stvaralačka energija koja proizvodi ono što reč kaže i vi živite u prisutnosti sile stvaranja. U vašem životu se odvija stvaranje. Bog u vama stvara pravednost, svetost, istinu, vernost – sve što je dobro i milostivo.

A kad je tako, vaše svetkovanje subote dovešće do nečega, jer je subota uspomena na stvaranje – znak da onaj ko je svetkuje poznaje Stvoritelja i da je upoznat sa procesom stvaranja. Ali, ako ste evolucionista, onda je vaše svetkovanje subote lažno.

Ako iz dana u dan ne priznajete Božju reč kao stvaralačku energiju u svom životu, vaše svetkovanje subote je prevara, jer je subota uspomena na stvaranje. Ona je „znak između mene i vas, da znate da sam ja Gospod Bog vaš“, Stvoritelj svega.

U drugom poglavlju Efescima poslanice, od osmog do desetog stiha čitamo: „Jer ste blagodaću spaseni kroz veru; i to nije od vas, dar je Božji, a ne na osnovu dela, da se niko ne bi hvalio. Jer, mi smo njegovo delo, stvoreni u Hristu Isusu za dobra dela koja je Bog unapred pripremio da u njima hodimo (živimo – Čarnić).“ (kombinacija prevoda Karadžić-SSP)

Nema potrebe da očekujete da iz sebe iznedrite bilo kakva dobra dela. Pokušavali ste. Evolucionista to pokušava i stalno pokušava, ali u tome ne uspeva. Zašto pokušavati da činite dobra dela, ako već znate da nećete uspeti? Poslušajte! U vama nikad neće postojati nikakvo dobro, odsad pa sve do kraja sveta, osim ako ga tu ne stvori sam Stvoritelj svojom rečju, koja u sebi ima ovu stvaralačku energiju. Nemojte to zaboraviti! Kad izađete iz ovog doma da li želite da hodite u dobrim delima? To može da se ostvari samo ako budete stvoreni u Isusu Hristu za ta dobra dela. Prestanite da pokušavate! Gledajte u Stvoritelja i prihvatite Njegovu stvaralačku reč. „Reč Hristova [neka] se bogato useli među vas“ i tada će se ova dobra dela pojaviti. Bićete hrišćanin. A onda, pošto živite sa Stvoriteljem i nalazite se u prisutnosti ove stvaralačke energije, imaćete ovaj prijatan, pravi mir i istinsku snagu i rast, koji i pripadaju hrišćaninu.

Kad vam On kaže da smo „njegovo delo, stvoreni u Hristu Isusu za dobra dela koja je Bog unapred pripremio da u njima hodimo (živimo)“, onda prihvatite Stvoritelja, prihvatite samo dobra dela koja su stvorena u vama, i ne obraćajte pažnju na bilo koje drugo delo koje tu nije stvoreno, jer nema ničeg dobrog, osim onoga što je Gospod stvorio.

Sada ste nanovo (iznova) stvoreni u Hristu Isusu. Tako On kaže. Zahvalite Mu što je tako. Šta? Hoćete li biti evolucionista kada se radi o ovom stihu? Ovo je sadašnje vreme: Mi „smo Njegovo delo.“ Mi smo stvoreni u Hristu Isusu za dobra dela. Jeste li? Reč je izgovorena. To je stvaralačka reč. Koliko vremena ćete pustiti da prođe između ove Božje reči i trenutka kada ste nanovo stvoreni? U vezi sa stvaranjem u početku, rekli ste da je evolucionista svako ko dozvoli da prođe i jedan minut između te reči i ostvarenja. Šta ste vi sada, u pogledu ove Božje reči, koja stvara ljude u Isusu Hristu za dobra dela? Da li ste ovde evolucionista? Hajde da svi budemo kreacionisti.

Zar ne vidite da na ovaj način neće biti potreban dug, mučan, iscrpljujući proces da se pripremimo za susret sa Gospodom slave? Toliko mnogo ljudi gleda na sebe. Oni znaju, po prirodi stvari, da je potrebno mnogo vremena, ne bi li se potpuno pripremili za susret sa Njim. I ako se to događa evolucijom, onda nikad neće biti ostvareno. Ali, kada se to dešava stvaranjem, onda će biti i sigurno i brzo učinjeno. One reči koje sam ranije spomenuo su reči koje svako treba da primeni na sebe. „Dok se mnogi kolebaju u pogledu tajne vere i pobožnosti, mogli su da reše problem, izjavljujući: ‘Znam da je Isus Hristos zauvek moj deo’.“

Vidite li koliko dugo smo bili evolucionisti? Hoćemo li da prestanemo sa tim? Hajde da budemo kreacionisti i odbacimo ovo drugo. Budimo pravi svetkovatelji subote. Verujmo Gospodu. On rečju daje oproštenje. On rečju daje čisto srce. On rečju daje svetost. On je stvara. Neka je On stvori u vama. Prestanite da budete evolucionista i pustite da ova stvaralačka reč deluje za vas, da ova stvaralačka energija ostvari u vama ono što reč govori i da, pre nego što napustite ovaj dom, Bog može da vas pripremi za susret s Njim. I zaista, upravo u ovome Ga stvarno susrećete. I kada ste Ga tako sreli i tako Ga srećete svakog dana, zar onda niste spremni za susret s Njim? Da li verujete u to? Vi verujete da je On stvorio svetove kad je progovorio, da se pojavila svetlost, kad je izgovorio reč, i da je onaj gubavac bio istog trenutka očišćen, kad je Isus progovorio, ali, što se vas samih tiče, mislite da treba da prođe više vremena od izgovaranja ove reči do njenog ostvarenja. O, zašto želite da budete evolucionista? Stvaranje, stvaranje je ono pravo!

Vi i ja treba da pozivamo ljude na večeru. Treba da kažemo ljudima: „Dođite, sve je spremno.“ Kako mogu da pozovem nekoga govoreći da je sve spremno, a da ja sam nisam spreman? To je besmisleno. Moje reči neće dopreti do njega. One ostaju samo prazan zvuk. Međutim, ako u tom pozivu postoji stvaralačka energija reči, koja je nas pripremila, koja je nas očistila od greha, koja je nas stvorila za dobra dela, koja nas drži kao što se Sunce drži puta koji je Bog zacrtao, onda će, kad krenemo i kažemo svetu koji leži u zlu: „Dođite, sve je spremno“, oni zaista čuti. Čuće u tom pozivu tonove glasa Dobrog pastira i radosno će sami doći Njemu po tu stvaralačku energiju, da i od njih načini nova stvorenja i pripremi ih za večeru na koju su pozvani.

Eto, tu se nalazimo u istoriji ovog sveta. Božji znak je stavljen na ovaj narod. Ali ne zaboravite, On nikad neće staviti svoj znak na nekoga ko nije očišćen od svake prljavštine. Bog nikad neće staviti svoj pečat na nešto što nije istina, što nije dobro. Hoćete li Ga moliti da svoj pečat pravednosti stavi na nešto što je potpuno nepravedno? Ne biste se usudili da to učinite. Vi znate da je On suviše pravedan da bi tako nešto mogao da uradi. Prema tome, On vas mora očistiti, da bi zatim mogao staviti svoj pečat na to Njegovo delo. On ne može da stavi svoj pečat na vaše delo. Njegov pečat pripada jedino dokumentu koji je On sam odobrio. Dopustite Mu da upiše svoj karakter u vaše srce i onda će moći da i svoj pečat stavi tamo. On svoj pečat odobravanja može staviti na vaše srce samo kada je Njegova stvaralačka reč ostvarila svoj cilj u vašem srcu.

Vi možete da vidite u čijoj smo Prisutnosti. Možete da vidite koliko bi trebalo vremena da se iscrpi ovakva tema. Ali braćo, sada kad završimo, završimo u prisutnosti stvaranja. Nemojmo više biti evolucionisti. Ne dozvolimo da prođe ni trenutak između Božje reči, upućene vama, i njenog ostvarenja u vama. I tako, živeći uz stvaranje, hodajući sa Stvoriteljem, podržani stvaralačkom silom, nadahnuti stvaralačkom energijom – s takvim narodom, Bog može vrlo brzo da pokrene svet.

Ako ste na početku mislili da je ovo čudna tema za priliku kao što je ova [bilo je to završno bogosluženje u molitvenoj sedmici], sada vidite da je ovo striktno izlaganje istine. Postoje samo dva puta. Nema sredine. Svaki čovek i žena na svetu su ili kreacionista ili evolucionista. Evolucija je neverstvo. Ona je smrt. Stvaranje je hrišćanstvo. Ono je život. Izaberite stvaranje, hrišćanstvo i život, da biste živeli. Budimo samo kreacionisti i zauvek kreacionisti. I neka sav narod kaže: Amin.

RH, 21. i 28. februar, 7. mart 1899.

 

Napomena: U vezi sa ovim predavanjem, želeli bismo da napomenemo da se često dešava da, i kad imamo veru, ne budemo odmah, odjednom i u potpunosti uslišeni, isceljeni, i onda dolazimo u sumnju da uopšte i imamo veru, čime je zapravo gubimo.

Na osnovu mnogih ličnih iskustva, napomenuli bismo da je često tako najbolje za nas, iz sledećih razloga: prvo, ukoliko bismo odmah bili isceljeni/uslišeni, najverovatnije ne bismo to znali da cenimo kako treba i opet bismo se možda vratili nekim pogrešnim stavovima, a time i ponašanjima. Drugi razlog je što možda ne bismo došli do nekih bitnih saznanja. Treći razlog je što bi, sa trenutnim uslišenjem/isceljenjem, nestale okolnosti koje nas možda nagone na duhovni napredak. I ko zna koliko drugih razloga bi se još moglo navesti.

Jedna osoba se našla u situaciji da je posle čitanja ovog četvrtog poglavlja bila podstaknuta na takvu veru da je, verujući, imala trenutno iseljenje jednog problema koji ju je mučio godinama. Međutim, problem se kasnije ponovo pojavio i to je nju zbunilo. Nije znala o čemu se radi. Počela je da sumnja da ima veru, a nije bila u pravu. Ipak ju je imala. Par godina kasnije, u toku procesa isceljenja, shvatila je da ne bi došla do mnogih saznanja, da je tada bila trenutno isceljena, vratila bi se starim, lošim stavovima i navikama i nikad ne bi toliko duhovno napredovala. Jednostavno, tako je bilo najbolje za nju.

Taj jedan dan kada je doživela nestanak određenih problema, takoreći potpuno isceljenje, bio je samo pokazatelj da je onom koji veruje sve moguće, ali da za nas nije uvek najbolje da odjednom primimo potpuno, trajno i bezuslovno iseljenje.

Ova napomena ima za cilj da tu činjenicu stalno imamo na umu i da ne padamo u sumnju, ako nam se desi da ne budemo trenutno uslišeni/isceljeni, iako smatramo i sigurni smo da imamo veru. Često vera treba da se dodatno jača i razvija, jer se ona možda još uvek koleba, slaba je i nepostojana, i to bi bio još jedan, možda i najveći razlog.

Kao što je već napomenuto, često bez patnji i muka ne bismo došli do određenih duhovnih saznanja i mnogo puta je upravo to razlog zašto nas Bog ne uslišava/isceljuje odmah, iako imamo veru. Ovde bismo, bez zalaženja u to šta sve mogu biti uzroci tome, kao primer, pomenuli iskustvo Samuilove majke, kojoj je takva situacija omogućila da je patnja izgradi i učini sposobnom da vaspita dete, koje će završiti ogroman Božji posao. Tu je i primer Samsonove majke, roditelja Jovana Krstitelja, samog Josifa...

Sve to pokazuje da je ljudska priroda takva, da opravdava onu narodnu izreku, po kojoj bez muke nema nauke. Izjava koja to možda najbolje potvrđuje je citat iz Svetog pisma koji kaže da se Hristos usavršio kroz patnju i stradanje, postavši začetnik našeg spasenja (pogledajte Jevrejima 2,9-11).

Takođe, ne bi veru nikako trebalo da poistovećujemo sa svojim osećanjima niti merimo njima, bilo da su u pitanju pozitivna, bilo negativna osećanja. Trebalo bi da uvek imamo na umu činjenicu da vera i osećanja nisu isto. Citati koji slede navode se sa ciljem da bar malo razjasne ovu razliku (preuzeto iz knjige Elen G. Vajt, Naš uzvišeni poziv, str. 121, Preporod, Beograd, 2007):

Mnogima duge godine prolaze u tami i sumnjama, samo zato što se ne osećaju onako kako bi želeli. Međutim, osećanja nemaju ništa zajedničko s verom. Ona vera koja kroz ljubav radi i čisti dušu nije povezana s naglim emocionalnim izlivima. Ona se oslanja na Božja obećanja, čvrsto verujući da je ono što je rekao Bog kadar i ispuniti. Naše duše moraju da budu uvežbane da veruju, naučene da se oslanjaju na Božju Reč. Reč objavljuje da će „pravednik od vere svoje živ biti (živeti verom – KJV)“ (Rimljanima 1,17), a ne zahvaljujući osećanjima. (Youth’s Instructor, 8. jul 1897)

Odbacimo sve što liči na nepoverenje i na nedostatak vere u Isusa. Započnimo život jednostavnog, detinjeg poverenja, ne oslanjajući se na osećanja, već na veru. Nemojmo sramotiti Isusa sumnjom u Njegova dragocena obećanja. On želi da Mu verujemo s nepokolebljivom verom.

Ustanovila sam da se svakoga dana moram boriti u dobroj borbi vere. Treba da pokažem svu svoju veru i da se ne oslanjam na osećanja; treba da se ponašam kao da sam sigurna da me je Gospod čuo, da će mi odgovoriti i da će me blagosloviti. Vera nije oduševljeni uzlet osećanja; to je jednostavno hvatanje Boga za reč – verovanje da će On ispuniti svoja obećanja, jer je tako rekao. (Letter 49, 1888)

Nadajte se Bogu, oslonite se na Njega, počivajte u Njegovim obećanjima, bez obzira da li se osećate srećni ili ne! Ugodna osećanja nisu nikakav dokaz da ste Božje dete, ali ni uznemirujuća, uzburkana, zbunjujuća osećanja nisu dokaz da niste Božje dete. Uhvatite se za Pismo i razumno tražite od Boga da ispuni svoju reč. Ispunite uslove i verujte da će vas On prihvatiti kao svoje dete. Nemojte biti bezverni, već verujte! (Letter 52, 1888)

A.   T. Jones