Četvrto poglavlje Rimljanima poslanice jedno je od najbogatijih u pogledu nade i ohrabrenja koje sadrži za hrišćane. U Avramu imamo primer pravednosti verom i pred nas je izneto čudesno nasledstvo obećano onima koji imaju Avramovu veru. A to obećanje nije ograničeno. Avramov blagoslov pripada neznabošcima, isto kao i Jevrejima. Nema nikoga ko bi bio tako siromašan da u njemu ne bi mogao da učestvuje, jer je „‘od vere’, da bude po blagodati, da obećanje bude sigurno svemu potomstvu.“ (Rimljanima 4,16 – Čarnić).

Poslednja rečenica u sedamnaestom stihu vredna je posebne pažnje. Ona sadrži tajnu mogućnosti našeg uspeha u hrišćanskom životu. Ona kaže da je Avram verovao Bogu „koji oživljuje mrtve, i zove ono što nije kao ono što jeste“. To je obeležje Božje sile, a ona sadrži stvaralačku silu. Bog može da nazove nešto što nije, kao da postoji. Kad bi neki čovek to učinio, kako biste ga nazvali? Lažovom. Kad bi neko rekao da nešto jeste, a u stvari nije, to bi bila laž. Ali, Bog ne može da laže. Stoga, kad Bog nazove nešto što nije, kao da jeste, očigledno je da tako čini da ono postoji. Odnosno, to nastaje na Njegovu reč.

Svi smo, kao primer poverenja, čuli izjavu devojčice da „kad mama kaže da je tako, onda je tako, iako nije tako.“ Upravo je to slučaj sa Bogom. Pre vremena za koje je rečeno da je bilo „u početku“, postojala je turobna pustoš; nije bilo apsolutno ničeg: Bog je progovorio i istog trenutka je nastao svet. „Rečju Gospodnjom nebesa se stvoriše, i duhom usta Njegovih sva vojska njihova. … Jer On reče i postade; On zapovedi i pokaza se“ (Psalam 33,6-9 – Daničić). To je sila koja je prikazana u Rimljanima 4,17. Nastavimo sa čitanjem, da vidimo snagu ovih reči u vezi s ovim. Još uvek govoreći o Avramu, apostol kaže:

„Protivno svakoj nadi, Avraam se nadao i poverovao je da će postati otac mnogih naroda, kao što je rečeno: ‘Toliko će ti biti potomstvo’. Nije se pokolebao u veri kada je uzeo u obzir svoje već obamrlo telo - bilo mu je skoro sto godina - i Sarinu mrtvu utrobu. I nije sa nevericom gledao na Božije obećanje, nego se osnažio u veri i dao slavu Bogu, potpuno uveren da Bog može i da učini ono što je obećao. Zato mu se i ‘uračuna u pravednost’.“ (Rimljanima 4,18-22 – SSP)

Ovde učimo da se Avramova vera u Boga koji, svojom rečju, dovodi do toga da stvari nastanu, pokazala u odnosu na Njegovu sposobnost da stvori pravednost u čoveku koji je nema. Oni koji Avramovo kušanje vere posmatraju kao nešto što se odnosi samo na Isakovo rođenje, i tu se završava, gube svu suštinu i lepotu svetog izveštaja. Isak je bio jedini u kome je njegovo seme trebalo da se nazove, a to seme je bio Hristos (vidi Galatima 3,16). Kad je rekao Avramu da će u njegovom semenu (potomstvu) biti blagosloveni svi narodi na zemlji, Bog mu je propovedao jevanđelje (Galatima 3,8). Zato je Avramova vera u Božje obećanje bila direktna vera u Hrista kao Spasitelja grešnika. I upravo mu je ta vera uračunata u pravednost.

Zapazimo snagu te vere. Njegovo sopstveno telo je već bilo praktično mrtvo od starosti, a i Sara je bila u sličnom stanju. Isakovo rođenje od takvog para nije bilo ništa manje nego donošenje života od mrtvoga. To je bio simbol Božje sile da oživi duhovni život onih koji su mrtvi u prestupima i gresima. Avram se nadao protivno nadi. Gledano sa ljudske strane, ovo proročanstvo se nije moglo ispuniti. Sve se tome protivilo, ali se njegova vera uhvatila i držala nepromenjive Božje reči i Njegove sile da stvori i oživi. „Zato mu se i ‘uračuna u pravednost’.“ A sada evo razloga za sve to:

„Ali, ovo ‘uračuna’ nije samo radi njega zapisano nego i radi nas kojima će se uračunati, koji verujemo u Onoga koji je iz mrtvih vaskrsao Isusa, našeg Gospoda, koji je predat za naše grehe i vaskrsnut radi našeg opravdanja.“ (Rimljanima 4,23-25 – SSP)

Dakle, naša vera mora biti ista onakva kakvu je imao i Avram, a isti mora biti i objekat te vere. Činjenica da se verom u Hristovu smrt i vaskrsenje nama uračunava ista pravednost koja je uračunata Avramu, pokazuje da je i Avramova vera takođe bila vera u Hristovu smrt i vaskrsenje. Sva Božja obećanja Avramu bila su obećanja i za nas, kao i za njega. Uostalom, na jednom mestu piše da su ta obećanja data naročito nama na korist. „Jer, kad je Bog dao obećanje Avraamu, pošto nije imao nekim većim da se zakune, zakleo se samim sobom.“ „Zato se i Bog, želeći da naslednicima obećanja što jasnije pokaže nepromenljivost svoje odluke, poslužio zakletvom, da preko dveju nepromenljivih činjenica, o kojima je nemoguće da bi Bog slagao, budemo silno ohrabreni mi koji smo pobegli da dohvatimo nadu koja nam je ponuđena (dana – Karadžić)“ (Jevrejima 6,13.17.18 – SSP). Zato naša nada počiva na Božjem obećanju i zakletvi datoj Avramu, jer to obećanje dato Avramu, potvrđeno zakletvom, sadrži sve blagoslove koje Bog može dati čoveku.

Ali, pre nego što nastavimo dalje, učinimo ovaj predmet još ličnijim. Dušo koja drhtiš, ne govori da imaš toliko mnogo greha i da si tako slaba da za tebe nema nade. Hristos je došao da spase izgubljeno i zato može zauvek da spasi one koji kroz Njega dolaze Bogu. Ti si slaba, ali On kaže: „Jer se moja sila u slabosti pokazuje sasvim (savršena – Sinod SPC)“ (2. Korinćanima 12,9 – Karadžić). A nadahnuti izveštaj govori o onima koji „ojačaše posle nemoći“ (Jevrejima 11,34 – D. Stefanović). To znači da je Bog uzeo tu njihovu slabost i pretvorio je u snagu. Na taj način je prikazao svoju silu. To je Njegov način delovanja.

„Nego je Bog izabrao ono što je pred svetom ludo - da time posrami mudre, i što je slabo pred svetom, to je Bog izabrao - da posrami jako, i što se u svetu smatra neplemenitim i prezrenim Bog je izabrao, i ono što se smatra za ništa - da uništi ono što važi kao nešto, da se niko ne pohvali pred Bogom.“ (1. Korinćanima 1,27-29 – Čarnić)

Imajte ovu jednostavnu Avramovu veru. Kako je on stekao pravednost? Ne tako što je obraćao pažnju na mrtvilo i bespomoćnost svoga tela, već tako što je bio voljan da svu slavu da Bogu, tako što je bio jak u veri da On može sve da izvede iz onoga što još ne postoji. Na isti način ni ti nemoj gledati na slabost svog sopstvenog tela, već na silu i blagodat našeg Gospoda, uveren da ista reč koja može stvoriti vasionu i podići mrtve, takođe može u tebi stvoriti čisto srce i oživeti te za Boga. Tako ćeš biti Avramovo dete, Božje dete verom u Isusa Hrista.

E. J. Waggoner