„Jer koji čine (oni koji se uzdaju u – SSP) dela zakona - pod kletvom (prokletstvom – SSP) su; napisano je, naime: ‘Neka je proklet svako ko ne ostane u svemu što je napisano u knjizi zakona - da to čini’. A da se kod Boga niko ne opravdava zakonom, jasno je, jer ‘Pravednik ce živeti od vere (živeti verom – KJV)’. A zakon nije od vere, nego ‘Ko ih izvrši živeće u njima’. Hristos nas je iskupio od kletve zakona time što je on postao kletva za nas, jer je napisano: ‘Neka je proklet svako ko visi na drvetu’, da Avraamov blagoslov dođe na mnogobošce u Hristu Isusu, da mi posredstvom vere primimo obećanog Duha.“ (Čarnić)
Kletva (prokletstvo) Zakona, svaka kletva koja je ikad bila, ili će ikad biti, postoji zbog greha. Ovo je vrlo snažno i slikovito prikazano u Zahariji 5,1-4. Prorok je posmatrao „knjigu (svitak) gde leti, dužina joj dvadeset lakata a širina deset lakata“ (Daničić). A onda mu je Gospod objasnio: „to je prokletstvo koje izađe na svu zemlju“. To jest, ovaj svitak predstavlja svu kletvu koja počiva nad celom zemljom.
Šta je uzrok ovoj kletvi koja pada na celu zemlju? Evo, ovde je objašnjeno: „Jer svaki koji krade istrebiće se po njoj s jedne strane, i koji se god kune krivo istrebiće se po njoj s druge“ (Zaharija 5,3). Dakle, ovaj svitak je Božji Zakon, iz kojeg je citirana po jedna zapovest sa svake ploče Dekaloga, što pokazuje da su obe strane Zakona obuhvaćene u svitku. Svako ko krade – ko krši zapovesti sa druge ploče, istrebiće se, shodno propisima ispisanim na toj strani; svako ko se kune krivo, odnosno ko krši zapovesti zapisane na prvoj ploči Zakona, biće istrebljen, shodno propisima ispisanim na toj strani.
Nebeski zapisničari ne moraju da pišu detalje svakog pojedinog greha koji svaki čovek učini, već jednostavno mogu da ukažu na ploču sa zapovestima koje je čovek u datom slučaju prekršio. Svitak sa Zakonom koji je pomenut u proročanstvu, leti i prati svakog čoveka kud god on pođe, boravi čak i u njegovoj kući. To potvrđuju sledeće reči: „Ja ću je pustiti, govori Gospod nad vojskama, te će doći na kuću lupežu (lopovu) i na kuću onome koji se kune mojim imenom krivo, i stajaće mu usred kuće“ (Zaharija 5,4). Ako se ne nađe lek, svitak ostaje u kući takvog čoveka, sve dok ispisana kletva ne satre njega i njegovu kuću, pa čak „i drva i kamenje u njoj“, odnosno sve dok ne proždere zemlju u onaj veliki dan kada će se elementi istopiti od ognja koji sve guta; jer Zakon je „sila greha“ i kletva – 1. Korinćanima 15,56.
Ali hvala Bogu, „Hristos nas je iskupio od kletve zakona time što je on postao kletva za nas“. Sva težina kletve pala je na Njega, jer „Gospod pusti na njega bezakonje svih nas“ (Isaija 53,6 – Daničić). On je učinjen „grehom nas radi“, On koji nije znao greha. Svi koji su Ga primili, primili su slobodu od svih greha i razrešenje od kletve/prokletstva, jer su sada slobodni od svakog greha.
Hristos je tako potpuno obuhvatio celokupno prokletstvo, da je od kletve iskupio sve – i ljude i zemlju, jer je prokletstvo i na nju palo posle čovekovog greha. Ona je počela da rađa trnje i korov (1. Mojsijeva 3,17.18). Zbog toga je Hristos morao da nosi krunu od trnja, pokazavši tako da je On na Sebe preuzeo sve prokletstvo. Neka je blagosloveno Njegovo ime. Delo je učinjeno. On nas je „iskupio od kletve zakona“. Hvala Bogu za to. Učinjen je kletvom nas radi, jer je On taj koji je visio na drvetu.
Pošto je sve to nešto što je već ostvareno, razrešenje od prokletstva posredstvom Hristovog krsta besplatan je dar Božji svakoj duši na ovoj zemlji. Kad čovek primi ovaj besplatan dar iskupljenja od celokupne kletve, svitak ga i dalje prati; ipak, Bogu hvala, on sada ne nosi prokletstvo, već svedočanstvo o pravednosti Božijoj „koja verom Isusa Hrista dolazi za sve koji veruju; jer nema razlike“ (Rimljanima 3,21.22). Uzvišeni cilj ovog Njegovog dela – našeg iskupljenja od kletve, jeste „da Avraamov blagoslov dođe na mnogobošce u Hristu Isusu.“ Ovaj Avramov blagoslov, zapravo je Božja pravednost koja, kao što smo već videli u ovom proučavanju, može da dođe samo od Boga, kao Njegov besplatan dar koji se prima verom.
„Jer koji čine dela zakona − pod kletvom su“; kako nas je „Hristos... iskupio od kletve zakona“, onda nas je On iskupio i od dela Zakona, koja su ništa drugo do greh – jer su to naša sopstvena dela. Umesto njih, On nam je podario dela Božja – dela vere koja je i sama dar Božji; ova dela su, pak, sama pravednost. „Ovo je delo Božije, da verujete u onoga koga je on poslao“ (Jovan 6,29). Ovo je pravi odmor – nebeski mir – počinak Gospodnji. „Ko, naime, uđe u njegov mir taj je počinuo od svojih dela – kao i Bog od svojih.“ (Jevrejima 4,10)
Tako nas je Hristos iskupio od kletve Zakona i od prokletstva naših sopstvenih dela, da bi blagoslov Avramov, a to je pravednost, i dela Božja, mogli da dođu „na mnogobošce u Hristu Isusu“. Sve ovo služi jednom cilju – „da mi posredstvom vere primimo obećanog Duha“. „Stoga sad nema osude za one koji su u Hristu Isusu, koji ne hode po telu nego po Duhu. Jer me je zakon Duha života, u Hristu Isusu oslobodio od zakona greha i smrti“ (Rimljanima 8,1.2 – kombinacija Čarnić-KJV). „Jer ono što zakon nije mogao, zato što je zbog tela bio slab, učinio je Bog na taj način što je poslao svoga Sina u obličju jednakom obličju grešnog tela, i za greh, i osudio greh u telu, da bi se pravednost, koju zakon zahteva, ispunila na nama (u nama – KJV, Karadžić) – koji ne živimo po telu nego po duhu.“ (Rimljanima 8,3.4)
Neka je hvala Bogu za neopisivi dar Njegove pravednosti, koju nam daje u zamenu za naše grehe, i za Njegova dela vere koja nam poklanja kao zamenu za naša dela Zakona, čime nam je obezbedio iskupljenje koje je u Isusu Hristu. „Hristos nas je iskupio od kletve zakona time što je on postao (bio učinjen – KJV) kletva za nas.“
RH, 19. decembar 1899.
A. T. Jones