Ali kako da posmatramo Hrista? – Onako kako se otkrio svetu, prema svedočanstvu koje je dao o sebi. U predivnomgovoru, koji je zabeležen u 5. poglavlju Jovanovog jevanđelja, Isus kaže: „Jer kao što Otac vaskrsava mrtve i oživljava, takoi Sin oživljava one koje hoće. Otac ne sudi nikome, nego je sav sud dao Sinu, da svi poštuju Sina kao što poštuju Oca. Ko nepoštuje Sina – ne poštuje ni Oca koji ga je poslao“ (Jovan 5,21-23).

Hristu je poverena najuzvišenija služba, naime služba Sudije. On mora da primi istu čast koja pripada Bogu Ocu, i to iz tog razloga što je i On sam Bog. O ovome omiljeni učenik daje sledeće svedočanstvo: „U početku beše Reč, i ta Reč beše u Boga, i Bog beše Reč“ (Jovan 1,1). Da ova božanska Reč nije niko drugi, do Isus Hristos, dokazuje 14. stih: „I Reč postadetelo i useli se u nas puno blagodati i istine; i videsmo slavu njegovu, slavu, kao jedinorodnoga od Oca.“

Reč je bila „u početku“. Čovekov um nije u stanju da obuhvati vremenski raspon na koji se ovaj izraz odnosi. Nije datoljudima da znaju kada ili kako je Sin rođen, ali mi znamo da je On božanska Reč, ne samo pre svog dolaska na ovu zemlju, nego pre no što je i svet stvoren. Neposredno pre svog raspeća Isus se molio: „A sada, Oče, proslavi ti mene – kod sebe – slavom koju sam imao kod tebe pre no što je svet postao“ (Jovan 17,5). Više od sedam vekova pre nego što je postao čovek, božanskim otkrivenjem prorečen je Njegovdolazak: „A ti, Vitlejeme Efrato, ako i jesi najmanji među tisućama Judinim, iz tebe će mi izaći koji će biti gospodar uIzrailju, kojemu su izlasci od početka, od večnih vremena“ (Mihej 5,2). Znamo da je Isus od Boga izašao i došao (Jovan 8,42) ali je to za nas toliko davna prošlost, da prevazilazi moć ljudskog shvatanja.