Mnoga mesta u Bibliji govore da je Hristos Bog. Psalmista kaže: „Bog nad bogovima, Gospod govori i doziva zemljuod istoka sunčanoga do zapada. Sa Siona, koji je vrh krasote, javlja se Bog. Ide Bog naš, i ne muči; pred njim je oganj kojiproždire, oko njega je bura velika. Doziva nebo ozgo i zemlju, da sudi narodu svome: Skupite mi svece moje, koji su učinili sa mnom zavet na žrtvi. I nebesa oglasiše pravdu njegovu, jer je taj sudija Bog.“ (Psalam 50,1-6)

Da se ovaj tekst odnosi na Hrista, jasno se vidi iz već pomenute činjenice:
−  da je sav sud dat Sinu (Jovan 5,21.22.27),
−  a takođe i iz činjenice da će, prilikom drugog Hristovog dolaska, On biti taj koji će poslati Svoje anđele da sakupe „izbrane njegove od četiri vjetra“ (Matej 24,31).

„Naš Bog će doći i to ne tiho.“ Kad sam Gospod siđe s Neba, On će doći „sa zapovešću, s glasom arhanđelovim“ (1.Solunjanima 4,16). Ovaj glas je glas Sina Božjeg. Čuće ga svi koji su u grobovima, i izaći će (Jovan 5,28.29). Vaskrsli svetiće tada zajedno sa živim pravednicima biti odneseni na nebo, u susret Gospodu, da bi tamo svagda bili sa Njim. To je ono„sjedinjenje s Njim“, kada izabrani budu sakupljeni i to će predstavljati „naš sastanak u Njemu“ (2. Solunjanima 2,1); Uporedi Psalam 50,5; Matej 24,31; 1. Solunjanima 4,16.

Dalje piše: „Pred njim je oganj koji proždire, oko njega je bura velika“ (Psalam 50,3). Kad se Gospod Isus zajedno sa svojimanđelima otkrije s neba, to će biti „u ognju plamenom, koji će dati osvetu onima koji ne poznaju Boga i ne slušajujevanđelja Gospoda našeg Isusa Hrista“ (2. Solunjanima 1,7.8). Iz ovoga se može videti da je Psalam 50,1-6 tačan opis drugogHristovog dolaska radi spasenja svog naroda. A kad On dođe, pojaviće se kao svemoćni Bog. Uporedi sa 3. poglavljem knjige proroka Avakuma.

To je jedna od Njegovih zakonitih titula. Mnogo vremena pre Hristovog utelovljenja Isaija je uputio sledeće utešne reči Izrailju: „Jer nam se rodi dete, sin nam se dade, kojemu je vlast na ramenu, i ime će mu biti: divni, savetnik, Bog silni, otac večni, knez mirni“ (Isaija 9,6). To nisu samo reči proroka Isaije, nego reči Svetog Duha. Kada se Bog direktno obratiosvome Sinu, dao mu je istu titulu. U Psalmu 45,7 čitamo: „Presto je tvoj, Bože, večan i nepokolebljiv; skiptar je carstva tvojega skiptar pravice.“ Kad se ove reči čitaju površno, može se poverovati da David ovde slavi Oca. Međutim u Novom zavetu nalazimo da je Bog Otac taj koji govori, koji se obraća svome Sinu i naziva ga „Bogom“. Vidi Jevrejima 1,1-8.

Hristu ovo ime nije dato kao posledica nekih velikih zasluga, već Mu ono pripada po pravu nasledstva! To potvrđujepisac poslanice Jevrejima govoreći o sili Božjoj, kada kaže da je Hristos „postao toliko silniji od anđela koliko je nasledio ime uzvišenije od njihovoga“ (Jevrejima 1,4). Sin uvek s pravom nosi ime oca. Tako i Hristos, kao„jedinorodni Sin“ Božji, s pravom nosi ime Oca. Sin je takođe više ili manje slika oca. On, u izvesnom stepenu, preuzima lik i karakterne osobine svoga oca, ali ne u potpunosti, jer nema savršene reprodukcije u ljudskoj vrsti. U Bogu međutim nema nesavršenstva, niti pak u bilo kom Njegovom delu. Zato je Hristos tačan odraz Oca (Jevrejima 1,3). Kao Sin samopostojećeg Boga i On ima sve osobine božanstva.

Tačno je da postoje mnogi sinovi Božji, ali samo je Hristos jedinorodni Sin Božji, i to na način kako nijedno drugo bićenije bilo, niti će ikada biti. Anđeli su, kao i Adam, sinovi Božji stvaranjem (Jov 38,7; Luka 3,38); hrišćani su sinovi Božjiposinjenjem (Rimljanima 8,14.15), ali Hristos je Božji Sin rođenjem; pisac poslanice Jevrejima dalje pokazuje da Hristos, napoložaj koji zauzima, nije podignut nego Mu on pripada po zakonu. On kaže da je Mojsije „u svemu domu Božjem bio verankao sluga,“ ali je „Hristos kao sin nad svojim domom“ (Jevrejima 3,6). Zatim navodi da je Hristos graditelj toga doma (stih 3).On je taj koji će „sagraditi crkvu Gospodnju i nosiće slavu.“ (Zaharija 6,12.13) 

Sam Hristos je na krajnje nedvosmislen način učio ljude istini da je On Bog. Kada je bogati mladić došao k Njemu ipitao: „Dobri učitelju, šta da učinim da nasledim život večni?“ – Isus je pitao, pre nego što je dao direktan odgovor: „Što menazivaš dobrim? Niko nije dobar osim jednoga Boga“ (Marko 10,17.18). Šta je Isus hteo da kaže ovim rečima? Da li je rekao da On nema prava na ovakvo oslovljavanje? Da li je to bila Njegova spontana skromnost? Da li je hteo da kaže da On nijedobar? Nipošto, jer Isus je bio apsolutno dobar. Jevreje koji su Ga stalno vrebali da pronađu greške na Njemu da bi Ga optužili, upitao je odvažno: „Ko me od vas prekoreva za greh?“ (Jovan 8,46). U celom jevrejskom narodu nije bilo nijednoga koji Ga je ikada video ili čuo da je makar i prividno učinio nešto zlo. Oni koji su nameravali da Ga osude, mogli su to samo tako što su našli lažne svedoke protiv Njega. Petar kaže da On „greha ne učini i prevara se ne nađe u ustimanjegovim“ (1. Petrova 2,22). Pavle svedoči da Hristos „nije znao greha“ (2. Korinćanima 5,21). Psalmista piše: „ ...Gospod, branič moj ... nema u njemu nepravde.“ (Psalam 92,16). Jovan kaže: „I znate da se on javio da ukloni grehe, a u njemu nema greha“ (1. Jovanova 3,5).

Hristos ne može sam sebe da porekne; baš kao što nije mogao da kaže: „Ja nisam dobar.“ On jeste i bio je apsolutno dobar, savršena dobrota. Pošto niko nije dobar osim Boga, a Hristos je dobar, onda sledi da je Hristos Bog. To je bila istina koju je hteo da približi bogatom mladiću.

To je bilo takođe ono čemu je učio svoje učenike. Kad je Filip molio Isusa: „Gospode, pokaži nam Oca, i nama je dovoljno“, Isus je odgovorio: „Toliko vremena sam s vama i nisi me upoznao, Filipe? Ko je video mene, video je Oca;kako onda govoriš: pokaži nam Oca?“ (Jovan 14,8.9). To je isto tako jasno kao i reči: „Ja i Otac jedno smo“ (Jovan 10,30). Hristos je bio, čak i ovde među ljudima, toliko istiniti Bog, da je On, kad su ga molili da im pokaže Oca, mogaoreći: Pogledajte mene. To nas ponovo podseća na izjavu koju je dao Otac kada je Prvorodnoga uveo u svet: „I da mu se poklone svi anđeli Božji“ (Jevrejima 1,6). Hristos nije polagao pravo na obožavanje samo pre stvaranja sveta, kada je delio slavu Očevu, nego su i u vreme kad se rodio kao dete u Vitlejemu, svi sveti anđeli dobili nalog da Mu se poklone.

Jevreji nisu pogrešno razumeli ono što je Isus rekao za sebe. Kada je izjavio da je On jedno sa Ocem, podigli sukamenje da bi Ga kamenovali. Na Njegovo pitanje za koje dobro delo žele da Ga kamenuju, odgovorili su: „Za dobro delo te ne zasipamo kamenjem, nego zbog hule na Boga, što se ti, kao čovek, gradiš Bogom“ (Jovan 10,33). Daje On zaista bio samo ono čime su Ga smatrali, tek običan čovek, onda bi Njegove reči zaista bile hula na Boga; ali je On bio Bog.

Hristos je došao na ovaj svet da otkrije ljudima Boga, kako bi oni mogli doći k Njemu. Zato i apostol kaže: „Jer Bog je bio u Hristu i pomiri svet sa sobom“ (2. Korinćanima 5,19). Jovan je pisao da je Reč, koja je bila Bog, postala telo.(Jovan 1,1.14). U tom smislu piše: „Boga niko nikad nije video; jedinorodni Sin, koji je u Očevom krilu, on ga objavi“ (Jovan 1,18).

Obratimo pažnju na izraz: „Jedinorodni Sin, koji je u Očevom krilu, on ga objavi.“ Hristos tu u Očevom krilu ima svoje prebivalište, i On je ovde predstavljen kao deo božanstva sa jednakom sigurnošću, bez obzira na to da li se nalazina zemlji ili na nebu. Upotreba sadašnjeg vremena, ukazuje na činjenicu da se radi o nastavku takvog postojanja. To predstavlja istu ideju koja je sadržana u Isusovoj izjavi datoj Jevrejima: „… Ja Sam pre nego se Avraam rodio!“ (Jovan 8,58). I ovo još jednom pokazuje Njegovu identičnost sa Onim koji seotkrio Mojsiju u gorućem žbunu, koji je svoje Ime objavio kao „Ja Sam onaj što jest“ (2. Mojsijeva 3,14).

Konačno, imamo i nadahnute reči apostola Pavla u vezi sa Isusom Hristom. Prema njegovoj izjavi, bila je volja Očeva „da se u nj useli sva punina“ (Kološanima 1,19). Kakva to punina prebiva u Isusu, objasnićemo u sledećem poglavlju. Tamo stoji: „U njemu telesno obitava sva punina božanstva“ (Kološanima 2,9). To je tačno i nepogrešivo svedočanstvo da Isuspo prirodi ima sve osobine božanstva. Ova činjenica koja ukazuje na Njegovo božanstvo biće još jasnija kad budemo nastavili da Ga posmatramo kao Stvoritelja.