Mnogi prave jednu ozbiljnu i veoma uznemirujuću grešku.

Greška je u tome što oni misle da njihovo staro grešno telo nestaje onda kada se obrate.

Drugim rečima, oni greše kada misle da treba da budu izbavljeni iz tela, tako što bi bili u potpunosti oslobođeni od njega tj. njegovih sklonosti.

A kad ustanove da nije tako, kad ustanove da je to isto staro telo, sa svojim sklonostima, svojim podsticajima i iskušenjima još uvek tu, oni nisu za to pripremljeni pa se tako obeshrabre i pomisle da uopšte nisu ni bili obraćeni.

A ipak, kada bi malo razmislili, trebalo bi da uvide da je sve to greška. Zar, nakon što ste bili obraćeni, niste imali isto telo koje ste imali i pre toga? Zar, nakon što ste bili obraćeni, telo nije (i dalje) bilo sastavljeno od potpuno iste materije – istog mesa i kostiju i krvi – od koje je i ranije bilo sastavljeno? Na ova pitanja svako će bez oklevanja reći: Da. I jasno, to je istina.

Evo još nekih pitanja: Zar to telo nije imalo potpuno isti sastav kao i pre? Zar to nije i dalje bilo ljudsko telo, prirodno telo, kakvo je bilo i ranije? I na to će svako reći: Da.

A evo i još jednog pitanja: Pošto je to isto telo, istog sastava – pošto je to još uvek ljudsko telo, prirodno telo – zar onda to telo, takođe, još uvek nije isto tako grešno, kao što je bilo i ranije?

Upravo ovde se kod mnogih pojavljuje ta greška. Na ovo poslednje pitanje skloni su da pomisle kako odgovor treba da bude: „Ne“, a u stvari treba da bude odlučno: „Da“. I ovog odlučnog „da“ moramo se držati sve dok budemo bili u ovom prirodnom telu.

I kada se čovek odlučno i neprestano drži toga da je telo obraćene osobe još uvek grešno, da je ono ništa drugo do grešno telo, on je tako duboko osvedočen da u njegovom telu ne prebiva nikakvo dobro, da se nikada neće ni najmanje pouzdati u njega. I pošto je tako, njegovo jedino oslanjanje je na nešto drugo, a ne na telo – upravo na Božji Sveti duh. Njegov izvor snage i nade u potpunosti isključuje telo i jedino se nalazi u Isusu Hristu. A pošto je taj čovek stalno oprezan, sumnjičav i potpuno nepoverljiv prema telu, on nikad ne može očekivati nikakvo dobro od tog izvora pa je tako Božjom silom pripremljen da se odupre i bez milosti uništi svaku pobudu ili sugestiju koji bi mogli proizaći iz njega. Zato on ne pada, ne obeshrabruje se, već ide iz pobede u pobedu i iz snage u snagu.

Kao što vidite, obraćenje ne stavlja novo telo na stari duh, već novi Duh stavlja u staro telo. Ono ne namerava da donese novo telo starom umu, već novi um starom telu. Izbavljenje i pobeda se ne postižu uklanjanjem ljudske prirode, već primanjem božanske prirode, koja pokorava ljudsku i ima vlast nad njom – ne uklanjanjem grešnog tela, već slanjem u to telo bezgrešnog Duha, da savlada i osudi greh u telu.

Sveto pismo ne kaže: Neka je u vama isto telo koje je i u Hristu, već kaže: „Zato neka je u vama isti um koji je i u Hristu Isusu.“ (Filibljanima 2,5 – kombinacija Sinod SPC-eng. prevod)

Sveto pismo ne kaže: Budite preobraženi obnavljanjem svog tela, već kaže: „...nego budite preobraženi obnavljanjem svoga uma“ (Rimljanima 12,2 – KJV). Mi ćemo biti preobraženi obnovljenjem svoga tela, ali moramo biti preobraženi obnovljenjem svoga uma (pre toga – prim. izdavača).

Gospod Isus je uzeo na sebe isto telo i krv, istu ljudsku prirodu koju mi imamo, telo baš poput našeg grešnog tela, i zbog greha, i silom Božjeg Duha, kroz božanski um koji je bio u Njemu, „osudi greh u telu“ (Rimljanima 8,3). I u tome je naše izbavljenje (Rimljanima 7,25). U tome je naša pobeda. „Zato neka je u vama isti um koji je i u Hristu Isusu.“ „I daću vam novo srce, i nov ću duh metnuti u vas.“ (Jezekilj 36,26 – Daničić)

Neka vas ne obeshrabri grešnost u telu. Samo zahvaljujući svetlosti Božjeg Duha i pronicljivosti Hristovog uma, vi možete da vidite toliku grešnost u svom telu. I što više grešnosti vidite u svom telu, to imate više Božjeg Duha. To je siguran test. Onda, kad vidite da u vama obiluje grešnost, zahvalite Gospodu što imate toliko Božjeg Duha da možete videti toliko grešnosti i tako sigurno znati da, gde se umnoži greh, onde se još više umnoži blagodat, da bi „kao što je greh vladao pomoću smrti, tako i blagodat vladala pomoću pravednosti, koja vodi u večni život kroz Isusa Hrista, našeg Gospoda.“ (Rimljanima 5,21 – Čarnić-SSP)

RH, 18. april 1899.
A.   T. Jones