„Pamtite zakon Mojsija sluge mojega, kojemu zapovedih na Horivu za svega Izrailja uredbe i zakone. Evo, ja ću vam poslati Iliju proroka pre nego dođe veliki i strašni dan Gospodnji; i on će obratiti srce otaca k sinovima, i srce sinova k ocima njihovim, da ne dođem i zatrem zemlju“ (Malahija 4,4-6).

Zapazite kako je nežno, obraćajuće delovanje Božjeg Duha tesno povezano sa Zakonom objavljenim sa Horiva. Jer Sinaj je Horiv, kako to saznajemo iz 5. Mojsijeve 4,10-14 gde čitamo reči Mojsija, sluge Božjega:

„Onaj dan kad stajaste pred Gospodom Bogom svojim kod Horiva, kad mi Gospod reče: saberi mi narod da im kažem reči svoje … Kad pristupiste i stajaste pod gorom, a gora ognjem goraše do samoga neba i beše na njoj tama i oblak i mrak; i progovori Gospod k vama isred ognja … I objavi vam zavet svoj, koji vam zapovedi da držite, deset reči, koje napisa na dve ploče kamene. I meni zapovedi onda Gospod da vas učim uredbama i zakonima da ih tvorite u zemlji u koju idete da je nasledite.“

Kad nam Gospod kaže da pamtimo Zakon koji je dao na Horivu, ili Sinaju, to je zato da bismo shvatili silu kojom će On obratiti srca otaca ka deci, da bi se pripremili za strašni dan Njegovog dolaska. „Zakon je Gospodnji savršen, krepi dušu“ (Psalam 19,7).

RASCEPLJENA STENA

Kad je Bog objavio Zakon sa Sinaja, živa voda koja je potekla iz udarene stene na Horivu, još uvek je tekla. Da je prestala da teče, Izraelci bi se našli u lošoj situaciji kao i pre, jer im je to bila jedina voda, njihova jedina nada za život. Bog je sa Horiva, odakle je dolazila voda koja je obnavljala život, objavio Zakon. Zakon je došao iz iste stene odakle je već tekla voda, „a ta stena je bio Hristos“ (1. Korinćanima 10,4 – SSP).

Sinaj se s pravom smatra sinonimom za Zakon, ali nije ništa više od Hrista, naime u Njemu je život. Isus je rekao: „Hoću činiti volju tvoju, Bože moj, i zakon je tvoj meni u srcu“ (Psalam 40,8). Dakle, Zakon je bio Hristov život, jer iz srca izlazi život (Priče 4,23).

„Ali on bi ranjen za naše prestupe, izbijen za naša bezakonja“ i „ranom njegovom mi se iscelismo“ (Isaija 53,5). Kad je bio bijen i ranjen na Golgoti, životodavna krv potekla je iz Njegovog srca, i ta reka još uvek teče za nas. Međutim, u Njegovom srcu je Zakon i zato kad pijemo iz ove životodavne reke, mi pijemo pravednost Božjeg Zakona. Zakon nam dolazi kao reka blagodati, reka života. „A blagodat i istina dođe kroz Isusa Hrista“ (Jovan 1,17 – Čarnić). Kad verujemo u Njega, Zakon za nas nije samo „glas reči“, već izvor života.

Sve je to bilo na Sinaju. Hristos, davalac Zakona, bio je Stena udarena na Horivu, odnosno Sinaju. Taj tok je bio život za one koji su pili iz njega, i niko od onih koji su ga primili sa poniznom zahvalnošću nije mogao da zanemari misao da je potekao direktno od njihovog Gospoda – Gospodara sve zemlje. Mogli su da budu uvereni u Njegovu nežnu ljubav prema njima i u činjenicu da je On bio njihov život, pa stoga i njihova pravednost. Iako nisu smeli da se približe gori da ne bi poginuli – dokaz da je Zakon smrt za ljude bez Hrista – mogli su da piju iz toka koji je tekao od nje i tako da u Hristovom životu piju pravednost Zakona.

Reči izgovorene sa Sinaja, a koje su dolazile od iste Stene iz koje je dolazila voda koja je bila život za narod, pokazale su prirodu pravednosti koju će im Hristos dati. Iako je bio „zakon ognjeni“, istovremeno je predstavljao i tok života koji je blago tekao. Pošto je prorok Isaija znao da je Hristos bio Stena udarena kod Sinaja, i da je On i tada bio jedini Posrednik, „čovek Hristos Isus, koji je samoga sebe dao kao otkup za sve, za svedočanstvo u pravo vreme“ (1. Timoteju 2,5.6 – Čarnić), mogao je da kaže: „On bi ranjen za naše prestupe“ „i ranom njegovom mi se iscelismo“ (Isaija53,5).

Za drevne Izraelce time je bila naglašena pouka da Zakon dolazi kao život ljudima samo zahvaljujući Hristovom krstu. Za nas je to ista lekcija, zajedno s njenom drugom stranom, naime, da je pravednost koju dobijamo kroz život koji je za nas dat na krstu, upravo ono što zahtevaju Deset zapovesti, i ništa više. Pročitajmo ih onda:

ŠTA JE BOG REKAO

1. „Ja sam Gospod Bog tvoj, koji sam te izveo iz zemlje misirske, iz doma ropskog. Nemoj imati drugih bogova uza me.
2. Ne gradi sebi lik rezani niti kakvu sliku od onog što je gore na nebu, ili dole na zemlji, ili u vodi, ispod Nemoj im se klanjati niti im služiti, jer sam ja Gospod Bog tvoj, Bog revnitelj, koji pohodim grehe otačke na sinovima do trećeg i do četvrtog koljena, onih koji mrze na mene; a činim milost na hiljadama onih koji me ljube i čuvaju zapovesti moje.
3. Ne uzimaj uzalud ime Gospoda Boga svog; jer neće pred Gospodom biti prav ko uzme ime Njegovo uzalud.
4. Sećaj se dana od odmora (dana subotnog – Stvarnost, Šarić) da ga svetkuješ. Šest dana radi, i svršuj sve poslove svoje. A sedmi je dan odmor (subota) Gospodu Bogu tvom; tada nemoj raditi nijedan posao, ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živinče tvoje, ni stranac koji je među vratima tvojim. Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i šta je god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora (subotni dan) i posvetio ga.
5. Poštuj oca svog i mater svoju, da ti se produže dani na zemlji, koju ti da Gospod Bog tvoj.
6. Ne ubij.
7. Ne čini preljube.
8. Ne kradi.
9. Ne svedoči lažno na bližnjeg svog.
10. Ne poželi kuću bližnjeg svog, ne poželi ženu bližnjeg svog, ni slugu njegovog, ni sluškinju njegovu, ni vola njegovog, ni magarca njegovog, niti išta što je bližnjeg tvog.“

Ovo je bio Zakon koji je objavljen usred užasa na Sinaju, ustima Onog koji je bio i koji jeste život, i od koga je potekla voda koja je tekla od tog trenutka – Njegov život koji je dao za narod. Krst sa svojim ozdravljujućim, životodavnim tokom na Sinaju, zbog toga ne može da učini nikakve promene u Zakonu. Život koji proističe od Hrista na Sinaju kao i na Golgoti pokazuje da pravednost koja je otkrivena u jevanđelju, nije ništa drugo do Deset zapovesti. Nijedna jota ili titla nije mogla da bude ukinuta. Strahota Sinaja bila je prisutna na Golgoti u mrkloj tami, zemljotresu i jakim glasom Božjeg Sina. Udarena stena i reka koja je potekla na Sinaju predstavljali su Golgotu; tamo je bila Golgota tako da je stvarna činjenica da su sa Golgote Deset zapovesti objavljene istim rečima koje su se čule sa Sinaja. Golgota, ništa manje od Sinaja, otkriva strašnu i nepromenjivu svetost Božjeg Zakona, tako strašnu i nepromenjivu da nije poštedela ni Božjeg Sina kad Ga „uvrstiše (ubrojiše – SSP) među zločince“ (Luka 22,37 – Čarnić). Ali koliko god da je veliki užas koji je izazvao Zakon, nada zahvaljujući blagodati je još veća, „jer gde se umnoži greh onde se još više umnoži blagodat“ (Rimljanima 5,20 – Karadžić). Iza svega se nalazi zakletva Božjeg saveza blagodati, obezbeđujući savršenu pravednost i život Zakona u Hristu tako da, iako je Zakon izricao smrt, on je samo pokazao kakve je velike stvari Bog obećao da će učiniti onima koji veruju. On nas uči da se ne uzdamo u telo (sopstvene zasluge, dela... – prim. izdavača), već da se poklonimo Bogu u Duhu i da se radujemo u Isusu Hristu. Tako je Bog uveravao svoj narod da bi znali da „čovek ne živi o samom hlebu nego o svemu što izlazi iz usta Gospodnjih“ (5. Mojsijeva 8,3).

Zato Zakon nije protivan Božjim obećanjima, iako ne može dati život. Naprotiv, on podupire obećanja zvucima grmljavine, jer uz Božju zakletvu koja ostaje trajna, najveći zahtev Zakona za uho vere jeste obećanje njegovog ispunjenja. I tako, poučeni od Gospoda Isusa, možemo znati „da je zapovest njegova život večni“ (Jovan 12,50 – Karadžić).

(Sadašnja istina, 26. novembar 1896)