Sila vere koja donosi pobedu može se pokazati nizom drugih biblijskih mesta koja su izvanredno korisna. Kao prvo, mora se razumeti da je grešnik istovremeno i rob. Hristos je rekao: „Svaki koji čini greh, rob je grehu“ (Jovan 8,34). A Pavle piše, stavljajući se u položaj neobraćenog čoveka: „Znamo, naime, da je zakon duhovan, a ja sam telesan, i kao takav prodan pod greh“ (Rimljanima 7,14). Čovek koji je prodan je rob. Dakle, onaj koji je prodan pod greh je rob greha. Petar potvrđuje ovu činjenicu govoreći o podmitljivim i lažnim učiteljima, kad im oni „obećavaju slobodu, a sami su robovi propasti; jer od čega je ko savladan, tom i robuje.“ (2. Petrova 2,19)

Posebno obeležje roba je da on ne može da čini ono što bi želeo; on je vezan. On mora da čini volju drugoga, ma koliko da mu je ona neprikladna i da mu je to teško. Pavle ovde potvrđuje istinu kada govori da je on, kao prestupnik, zapravo bio rob grehu: „Ne znam šta činim; jer ne činim što želim, nego što mrzim – to činim... Jer to sad ne činim više ja, nego greh koji obitava u meni. Znam, naime, da u meni, to jest, u mome telu, dobro ne obitava; jer hteti – toga ima u meni, ali činiti dobro – toga nema. Jer ne činim dobro koje želim, nego zlo, koje ne želim, to činim.“ (Rimljanima 7,15.17-19)

Vlast, kontrola greha nad nekim potvrđuje da je dotični čovek rob. Svaki čovek koji greši prisiljen je da služi grehu. On će osećati svoje ropstvo kao nepodnošljivo od trenutka kada okusi šta je sloboda. On će čeznuti za slobodom, ali će shvatiti da ne može da se oslobodi okova koji ga vežu za greh. Nemogućnost neobnovljenog čoveka da čini dobro, koje bi želeo da čini, već je pokazana u Rimljanima 8,7.8 i Galatima 5,17.

Koliko je mnogo ljudi koji iz ličnog iskustva mogu da potvrde istinitost ovih tekstova. Koliko često su se odlučivali iznova i iznova (da čine dobro), a koliko su, kad se iskušenje ponovo vratilo, uprkos iskrenim namerama, bili slabi kao voda. Oni nemaju sile i ne znaju šta da čine. Na žalost, njihove oči nisu tako odlučno upravljene na Boga kao što su upravljene na njih same i na neprijatelja. Njihovo iskustvo je stalna borba protiv greha, što je tačno, ali isto tako i stalni porazi, što je takođe tačno.

Da li to možda treba da bude iskustvo hrišćanina? Ima onih koji to veruju. Ali zašto apostol u svom duševnom strahu uzvikuje: „Ja nesrećni čovek! Ko će me izbaviti od tela smrti ove?“ (Rimljanima 7,24). Da li je to stanje jednog hrišćanina – „telo smrti“, koja je tako strašna da čovek viče za oslobođenjem? Ne, nikako.

Neko čuje ovaj vapaj iz dubine duše i otkriva se kao Oslobodilac, jer Pavle kaže: „Zahvaljujem Bogu svojemu kroz Isusa Hrista“ (Rimljanima 7,25). Na drugom mestu kaže o Hristu:

„Budući pak da deca imaju telo i krv, tako i on uze deo u tome, da smrću satre onoga koji ima državu smrti, to jest đavola; i da izbavi one koji god od straha smrti u svemu životu biše robovi.“ (Jevrejima 2,15)

Isus opisuje cilj svoga poslanja, misije:

„Duh je Gospoda Boga na meni, jer me Gospod pomaza da javljam dobre glase krotkima, posla me da zavijem ranjene u srcu, da oglasim zarobljenima slobodu i sužnjima da će im se otvoriti tamnica.“ (Isaija 61,1)

Šta znači biti zarobljen i biti sužanj, već je rečeno. To je služenje grehu, robovanje, u kome je čovek prisiljen, čak i protiv svoje volje, preko nasleđenih i stečenih sklonosti i navika u životu, da čini greh. Da li Hristos oslobađa od hrišćanskog iskustva? Naravno, ne. Robovanje grehu, na koje se Pavle žali u Rimljanima 7, nije iskustvo deteta Božjeg, nego iskustvo roba (onog koji služi) grehu. Hristos je došao da nas oslobodi od ovog ropstva. On nas u ovom životu ne oslobađa od borbe i sukoba, već od poraza. On nas osposobljava da budemo jaki u Gospodu i u sili Njegove jačine, da bismo mogli reći hvala Bogu, koji „nas je izbavio od vlasti tame i premestio u carstvo svog ljubljenog Sina“ (Kološanima 1,13), kroz čiju krv imamo spasenje.

Kako dolazi ovo oslobođenje? – Kroz Sina Božjeg. Hristos kaže: „Ako vi ostanete u mojoj nauci, onda ste zaista moji učenici, i saznaćete istinu, i istina će vas osloboditi.“ „Ako vas, dakle, Sin oslobodi, bićete stvarno slobodni“ (Jovan 8,31-32.36). Ova sloboda dolazi svakome koji veruje; jer onima koji veruju u Njegovo ime, On daje moć da postanu deca Božja (vidi Jovan 1,12). Oslobođenje od osude primaju oni koji su u Hristu Isusu (Rimljanima 8,1). Mi se verom oblačimo u Hrista (Galatima 3,26.27) i verom On živi u našim srcima.