Danas, u vreme ispunjenja nade svih vremena, danas, u vreme pravog čišćenja prave svetinje, danas, u vreme završetka dela jevanđelja i završetka tajne Božje, danas, u vreme svih vremena, sledbenici Hrista – za koje se obavlja divna služba posredovanja u pravoj svetinji – treba da budu učesnici pune mere Njegove božanske milosti. U njihovom životu prestup treba zauvek da se svrši i da nestane greha, da se očisti bezakonje i dovede večna pravda.

Upravo to i samo to jeste cilj Hristovog sveštenstva i Njegove službe u pravoj svetinji. Zar to sveštenstvo nije dovoljno? Zar Njegova služba nije delotvorna u ostvarenju ovog cilja? Sasvim sigurno da jeste! Ta služba i to sveštenstvo jedina su sredstva kojima se taj cilj uopšte bilo kada može postići. Nijedna duša nije u stanju da sama učini kraj prestupu ili grehu, ili da očisti bezakonje ili da dovede u svoj život večnu pravdu. Da bi tako nešto ikada bilo učinjeno, mora biti učinjeno kroz sveštenstvo i službu Onoga koji je sebe dao i koji je bio dat, da bi ovaj cilj postigao za svaku dušu i da bi svaku dušu izveo pred Boga kao “svetu i bez mane i bez krivice“. (Kološanima 1,22)

Svako čije je srce naklonjeno istini i pravdi čezne za ispunjenjem ovih reči. Samo sveštenstvo i sveštenička služba Hrista mogu to postići. Danas je vreme da se ovo delo uspešno i u potpunosti obavi za sva vremena. Zato verujmo Onome koji to čini, i pouzdajmo se u Njegovo delo da On to savršeno i za sva vremena čini.

Ovo je doba i ovo je delo za koje je pisano da „odlaganja više neće biti“ (Otkrivenje 10,6, u našem prevodu „vremena već neće biti“). A i zašto bi se uopšte dalje odlagalo? Ako je sveštenstvo našeg velikog prvosveštenika delotvorno, i ako su Njegova žrtva i služba sasvim dovoljne za ono što je obećano i za ono čemu se svaki vernik nada, zašto bi se uopšte dalje odlagao svršetak prestupa i greha i očišćenje bezakonja i dovođenje večne pravde svakoj verujućoj duši? Zato, pouzdajmo se u Onoga koji je sebe predao da to učini i koji jedini to može učiniti. Pouzdajmo se u Njega u ovoj stvari i primimo u punini sve ono što pripada svakoj duši koja veruje i pouzda se u Apostola i Prvosveštenika naše veroispovesti – Hrista Isusa.

Videli smo da je mali rog – čovek greha, tajna bezakonja – svoje vlastito, zemaljsko, grešno sveštenstvo, svešteničku službu i svetinju stavio umesto nebeskog i svetog sveštenstva, službe i svetinje. U sveštenstvu i svešteničkoj službi tajne bezakonja grešnik priznaje svoje grehe svešteniku i nastavlja da greši. Zaista, ovo sveštenstvo i ova sveštenička služba ne daje ljudima silu da učine išta više nego da nastave da greše, čak i nakon što su priznali grehe. Međutim, mi ovde dolazimo do jednog tužnog pitanja: zar nije sušta istina da i oni koji nisu od tajne bezakonja nego veruju u Isusa i Njegovu svešteničku službu priznaju svoje grehe i onda nastavljaju da greše?

Da li to dolikuje našem velikom prvosvešteniku, Njegovoj žrtvi i Njegovoj blagoslovenoj službi? Da li to priliči da mi Njega, Njegovu žrtvu i Njegovu službu praktično stavljamo na isti nivo sa „grozotom pustoši“, i kažemo da u Njemu i Njegovoj službi nema više sile nego što to ima u tajni bezakonja, niti je Njegova služba išta vrednija? Neka Gospod bez odlaganja spase svoj narod i svoju crkvu danas od takvog unižavanja našeg velikog Prvosveštenika, Njegove strahovite žrtve i Njegove slavne službe!

Gajimo istinsko poverenje u našeg velikog prvosveštenika, i neka to poverenje bude istinski bezuslovno. Često se među protestantima čuje opaska o slepoći i nerazumnosti katolika koji poklanjaju neograničeno poverenje svešteniku. Ako imamo u vidu zemaljsko sveštenstvo, ova primedba je na mestu. Međutim, to bezuslovno poverenje u sveštenika je sasvim ispravno, samo ono mora biti poklonjeno pravom svešteniku. Takvo poverenje ukazano pogrešnom sveštenstvu je pogubno, ali je zauvek ispravan princip neograničenog poverenja u Sveštenika. A Isus Hristos je pravi sveštenik. Zato svako ko veruje u Njega, u žrtvu koju je On podneo, u sveštenstvo i službu koju On obavlja u pravoj svetinji mora ne samo da prizna svoje grehe, nego mora onda i zauvek bezuslovno da veruje onom pravom Prvosvešteniku u Njegovoj službi u svetinji, da će On svršiti prestup, učiniti kraj gresima, očistiti bezakonje i dovesti večnu pravdu u njegovo srce i život.

Večnu pravdu, ne zaboravi! Ne pravdu za danas i greh za sutra i onda opet pravdu i opet greh. To nije večna pravda. Večna pravda je pravda koja se dovodi u život čoveka i tamo zauvek ostaje, u životu čoveka koji je poverovao i ispovedio se i koji i dalje veruje i prihvata ovu večnu pravdu umesto svakog greha i grešenja. Samo to je večna pravda. Samo to je večno iskupljenje od greha.

A ovaj neizrecivi blagoslov je milostivi dar Božji preko nebeske službe koju je On uspostavio nas radi, a koja se sastoji u sveštenstvu i službi Hrista u nebeskoj svetinji.

Zato danas, upravo sada, „dokle se ‘danas’ govori“, Božja reč upućena svim ljudima glasi: „Pokajte se stoga i obratite se, da vam se izbrišu gresi, da bi od Gospoda došla vremena okrepljenja, te da pošalje Isusa Hrista koji vam je unapred prorečen, koga treba nebo da primi do vremena kada će se sve obnoviti.“ Dela apostolska 3,19-21 (original).

Vreme Hristovog ponovnog dolaska i obnovljenja svih stvari zaista stoji pred samim vratima. Isus dolazi da uzme svoj narod k sebi, „da metne preda se slavnu crkvu, koja nema mane ni mrštine“ nego je „sveta i bez mane“. Isus dolazi da vidi savršeni odraz svog lika u svim svojim svetim ljudima.

A pre nego što dođe, Njegov narod već mora biti u takvom stanju. Pre nego što dođe, mi moramo biti dovedeni u to stanje savršenstva i potpunog odražavanja Hristovog lika. Efescima 4,7.8.11-13. Ovo stanje savršenstva, ovaj razvoj savršenog obličja Hristovog u svakom verniku jeste svršetak tajne Božje – Hristos u vama, nada slave. Ovaj cilj se postiže očišćenjem svetinje, koje predstavlja ispunjenje tajne Božje, konačni svršetak prestupa i greha, očišćenje bezakonja, dovođenje večne pravde, zapečaćenje utvare i proroštva i pomazanje Svetog nad svetima.

Pošto Hristov ponovni dolazak i obnovljenje svih stvari stoje pred samim vratima i pošto potpuno usavršavanje svetih nužno mora da prethodi ponovnom dolasku, po svemu tome možemo znati da sada živimo u tim vremenima okrepljenja, u vreme poznog dažda. I kao što je to izvesno, izvesno je i da se nalazimo u vremenu potpunog brisanja svih greha koji su ikada svedočili protiv nas. A brisanje greha je upravo ovo očišćenje svetinje o kojem govorimo – to je svršetak svih prestupa u našem životu, kraj svih greha u našem karakteru i dovođenje same Božje pravednosti, koja je od vere Isusa Hrista, da bi jedino ona u nama ostala za sva vremena.

Ovo brisanje greha mora prethoditi primanju okrepljenja kroz pozni dažd. Jer samo na one koji imaju blagoslov Avramov dolazi obećanje Duha, a samo na one koji su otkupljeni od greha dolazi blagoslov Avramov. (Galatima 3,13.14) Zato danas, kao nikada ranije, treba da se pokajemo i obratimo da bi nam se izbrisali gresi, da dođe njihov konačni kraj u našim životima i da se dovede večna pravda. Ovo sve potrebno je da bi na nas mogla biti izlivena punina Svetog Duha u ovo vreme okrepljenja koje donosi pozni dažd. A sve ovo je potrebno da bi po celom svetu bila propovedana poruka koja će učiniti da sazre zemaljska žetva – poruka jevanđelja o nebeskom carstvu – sa takvom silom s visine, da će cela zemlja biti obasjana njenom slavom. Sve se to mora dogoditi da bi se mogla sa silom odozgo propovedati vest jevanđelja o carstvu po celom svetu za sazrevanje žetve. Onda će Zemlja biti obasjana njenom svetlošću.