„Jer ovo da se misli među vama što je i u Hristu Isusu, koji ako je i bio u obličju Božijemu, nije se otimao da se isporedi s Bogom; nego je ponizio sam sebe uzevši obličje sluge, postavši kao i drugi ljudi i na oči nađe se kao čovjek“ (Filibljanima 2,5-7).

On je postao kao i drugi ljudi, onakvi kakvi su oni i gde su oni.

„Reč postade telo“. On je uzeo udela u istom telu i krvi, u onome u čemu i ljudi imaju udela, nakon što je čovek pao u greh. Kao što stoji napisano: „A kad je došla punina vremena, Bog je poslao svoga Sina, rođenog od žene, rođenog pod Zakonom“ (Galatima 4,4 – Savremeni srpski prevod)

Biti pod zakonom znači biti kriv, i proklet i stajati pod prokletstvom. Jer stoji napisano: „A znamo da sve što zakon govori – govori onima koji su pod zakonom ... i da sav svet bude kriv pred Bogom“ (Čarnić), „Jer svi sagriješiše i izgubili su slavu Božiju.“ (Rimljanima 3,19.23; 6,14)

Krivica je ta koja donosi prokletstvo. Prorok Zaharija je video jednu „leteću knjigu“ (tj. svitak), „dužina joj dvadeset lakata, a širina deset lakata“. Gospod mu je rekao: „To je prokletstvo koje izađe na svu zemlju.“ Šta je uzrok ovog prokletstva, koje leži na celoj zemlji? Čitamo: „Jer svaki koji krade istrijebiće se po njoj s jedne strane, i koji se god kune krivo istrijebiće se po njoj s druge strane.“ (Zaharija 5,1-4)

Ova knjiga je Zakon Božji. Sa obe ploče Zakona navodi se jedna zapovest, po čemu vidimo da su obe ploče unete u tu knjigu. Svi lopovi – svi oni koji gaze Zakon u oblasti druge ploče – biće istrebljeni na toj strani Zakona. Svi oni koji se kunu krivo – svi koji gaze Zakon u oblasti prve ploče – biće istrebljeni na toj strani Zakona.

Nebeski izveštači ne moraju da zapisuju svaki greh svakog čoveka, nego samo na svitku, koji pripada svakom čoveku, zaokružuju odgovarajuću zapovest, koja se gazi sa svakim prestupom. Takav svitak prati svakog čoveka, ma kuda pošao, i ostaje čak u njegovoj kući: „Ja ću je pustiti, govori Gospod nad vojskama, te će doći na kuću lupežu i na kuću onoga koji se kune mojim imenom krivo; i stajaće mu usred kuće i satrće je, i drvlje joj i kamenje.“

Osim ako se ne ponudi neko sredstvo isceljenja, svitak Zakona ostaje sve dotle dok prokletstvo ne satre tog čoveka i njegovu kuću zajedno sa drvljem i kamenjem, a to znači, sve dok prokletstvo onog velikog dana ne satre Zemlju, kada će se elementi od vatre rastopiti. Zato se kaže: „Sila je grijeha“ i prokletstva „zakon“. (1. Korinćanima 15,56; Isaija 24,5.6; 2. Petrova 3,10-12)

Ali hvala Bogu: „Bog je poslao svoga Sina ... rođenog pod Zakonom, da otkupi one koji su pod Zakonom“ (Galatima 4,4.5 – Savremeni srpski prevod). Svojim dolaskom On je svakoj duši, koja je pod Zakonom, doneo iskupljenje. Ali da bi čoveku pod Zakonom mogao da donese potpuno iskupljenje, On je morao sam da dođe čoveku, da bude onakav kakav je čovek, i tamo gde se čovek nalazi, naime, pod Zakonom.

Tako je bilo i učinjeno. On je zaista došao čoveku onakvom kakav je, jer je On „načinjen pod zakonom“; On je načinjen „krivim“; On je načinjen osuđenim od strane Zakona; On je „načinjen“ isto tako krivim kao što je bilo koji čovek koji je pod Zakonom. On je „načinjen“ pod osudom tako potpuno, kao što je bilo koji čovek pod osudom zbog prestupa Zakona. On je „načinjen“ pod prokletstvom tako potpuno, kao što je bilo koji čovek na ovom svetu ikada bio ili se ikada može naći pod prokletstvom. 5. Mojsijeva 21,23: „Jer je proklet pred Bogom ko je obješen (na drvo).“ (stih 22)

U jevrejskom originalu značaj ovog teksta još je izraženiji: „Ko na drvetu visi on je prokletstvo Božje“. Sva težina ovog teksta odnosi se na Hrista, jer: „je on postao kletva“ (Galatima 3,13 – Čarnić). Tako, kada je On „načinjen pod zakonom“, On je načinjen svim onim što se podrazumeva pod izrazom „biti pod zakonom“. On je načinjen krivim; On je načinjen osuđenikom; On je načinjen prokletstvom.

Imaj, međutim, uvek na umu da je On „načinjen“ svim tim. Ništa od toga On nije bio po sebi, na osnovu nekog autohtonog nedostatka, već je svim tim On „bio načinjen“. A svim tim je bio načinjen za nas: za nas koji smo pod Zakonom; za nas koji smo pod osudom zbog prestupa Zakona: za nas koji smo pod prokletstvom zbog lažnog zaklinjanja, ubijanja i krađe i činjenja preljube i svih drugih prekršaja koji se nalaze na svitku Božjeg Zakona koji nas prati i ostaje u našoj kući.

On je načinjen pod Zakonom, da bi otkupio one, koji su pod Zakonom. On je načinjen kletvom da iskupi one koji su pod kletvom zbog toga što su pod Zakonom.

Svejedno za koga je ovo učinjeno i šta se time trebalo postići, ne sme se zaboraviti činjenica, da je On, da bi uopšte mogao da deluje, morao da bude stavljen pod Zakon, pod kojim su se već nalazili oni, za koje je On to učinio.

Svaki čovek na svetu koji poznaje krivicu, može da zna šta je Isus osećao za njega. I na taj način može da zna koliko je Isus blizu njega. Ko zna šta je prokletstvo, može tačno da zna šta je Isus za njega osećao, i tako zna da je Isus potpuno bio u stanju da ima saučešće i da ga iskupi. Ko poznaje kletvu greha, zlo svoga srca, taj zna šta je Isus za njega iskusio i kako se potpuno sa njime poistovetio u svakom iskustvu. Isus je uzeo na sebe krivicu, prokletstvo, teret kletve i živeo celog svog zemaljskog života u ovom svetu krivice, prokletstva i kletve savršenim životom pravednosti Božje, ne sagrešivši ni na jedan način. Čovek koji poznaje krivicu, prokletstvo i kletvu greha i zna da je Isus sve to zaista iskusio za njega i to osećao tako kao što čovek oseća, može sa verom u Hrista da doživi blagosloveno iskustvo savršenog života božanske pravednosti i da bude oslobođen krivice, prokletstva i kletve, tako da se u njegovom životu vidi da ga Isus potpuno čuva da ne greši.

Hristos je stavljen pod Zakon da bi iskupio one koji su pod Zakonom. Ovo delo blagoslova učinjeno je za svakoga ko prihvata iskupljenje.

„Hristos je nas iskupio od kletve zakonske postavši za nas kletva.“ Nije bilo uzalud to što je Hristos postao kletva za nas. Sve što je time nameravano, učinjeno je za sve koji to žele da prihvate. Jer se sve to desilo „da među neznabošcima bude blagoslov Avraamov u Hristu Isusu, da obećanje Duha primimo kroz vjeru.“ (Galatima 3,14)

Tako, šta god da je time nameravano i učinjeno, nijedna duša nikada ne sme izgubiti iz vida činjenicu da je, svojim pražnjenjem od sebe (lišavanjem sebe – Čarnić) i time što je načinjen u obličju čoveka i načinjen telom, On stavljen pod zakon, načinjen krivim – pod osudom, pod prokletstvom – tako stvarno i tako potpuno kao bilo koja duša koja će ikada biti iskupljena.

Time što je sve to prošao, postao je uzrok večnog spasenja i u stanju je da čak iz najdublje izgubljenosti spase sve one, koji kroza Njega žele da dođu Bogu.