Kada su Avram i Sara odbacili sve spletke neverstva, koje su proizvele Ismaila, te su zadržali samo veru tj. oslonili se samo na Božju reč, rodio se Isak, pravo dete obećanja.

Slušanjem Sarinog glasa (1. Mojsijeva 16,1) Avram je skrenuo s puta strogog oslanjanja na Božju reč, sa čvrste prave vere. A sada, pošto se vratio samo reči, pravoj veri, mora da prođe ispit pre nego što bi se sa sigurnošću moglo reći da mu je vera uračunata u pravednost.

Sada se pouzdao u čistu Božju reč i, umesto Ismaila, dobio je Isaka, pravo dete Božjeg obećanja. I sada, kad je dobio Isaka, moralo je da se utvrdi da li će se uzdati u čistu Božju reč, kada se radi o samom Isaku.

U skladu sa time, Bog je rekao Avramu: „Uzmi sada sina svog, jedinca svog milog, Isaka, pa idi u zemlju Moriju, i spali ga na žrtvu tamo na brdu gde ću ti kazati.“

Avram je dobio Isaka isključivo tako što se pouzdao u Božju reč. Isak je bio to seme obećano rečju Gospodnjom. Nakon Isakovog rođenja Bog je potvrdio ovu reč izjavom: „…jer će ti se u Isaku seme prozvati“ (1. Mojsijeva 21,12). A sad je došla Božja reč: Uzmi sada sina svog, jedinca svog milog Isaka, i spali ga na žrtvu.

Bog je objavio Avramu: Umnožiću seme tvoje da ga bude kao zvezda na nebu. „I blagosloviće se u semenu tvom svi narodi na zemlji.“ „…jer će ti se u Isaku seme prozvati.“ A sada: Prinesi Isaka na žrtvu paljenicu!

Ali, ako prinese Isaka na žrtvu, ako Isak izgori, šta će biti sa obećanjem da će se u njemu blagosloviti svi narodi? Šta će biti sa obećanjem: Umnožiću seme tvoje da ga bude kao zvezda na nebu? Sada je tu bila reč: Prinesi Isaka na žrtvu paljenicu. Avram se uzdao samo u Božju reč kada se radilo o Ismailu, ali ovde je bilo u pitanju nešto više od uzdanja u Božju reč, kada je bila reč o Isaku – trebalo se uzdati u Božju reč nasuprot Božjoj reči.

I Avram se uzdao, nadajući se protivno nadi. Bog je rekao: Umnožiću seme tvoje da ga bude kao zvezda na nebu; u Isaku će ti se seme prozvati; prinesi Isaka na žrtvu paljenicu. Avram nije insistirao na tome da Bog „uskladi ove tekstove“. Za njega je bilo dovoljno da zna da su sve ove izjave bile Božja reč. Znajući to, on će se pouzdati u reč, slediti reč, a Gospodu prepustiti da „uskladi ove tekstove“, ili da ih „objasni“, ako to bude potrebno.

Avram je rekao: Bog je kazao: Prinesi Isaka na žrtvu paljenicu. I ja ću to učiniti. Bog je rekao: „…jer će ti se u Isaku seme prozvati.“ Pa i ovo: Umnožiću seme tvoje da ga bude kao zvezda na nebu. Jednom sam se umešao u obećanje i sprečio njegovo ostvarenje, dok se nisam odrekao svega što sam učinio i vratio se samo na reč. A onda, čudom, Bog mi je dao Isaka, obećano seme. A sada On kaže: Prinesi Isaka, obećano seme, na žrtvu paljenicu. Učiniću to. Bog mi ga je dao čudom, i Bog može čudom da ga obnovi. Ali, ako ga prinesem na žrtvu paljenicu, on će biti mrtav, a jedino čudo koje ga tada može vratiti je čudo da ga vrati iz mrtvih. No, Bog je u stanju i to da učini, i On će to učiniti, jer Njegova reč beše: Umnožiću seme tvoje da ga bude kao zvezda na nebu i u Isaku će ti se seme prozvati. Vraćanje Isaka iz mrtvih za Boga neće biti ništa više od onoga što je On već učinio, jer što se tiče potomstva, moje i Sarino telo su već bili mrtvi, a ipak je Bog iz njih izveo Isaka. On može da vaskrsne Isaka, i On će to učiniti. Blagosloven bio Gospod!

Rešio je. Ustao je, uzeo svoje sluge i Isaka i otišao na trodnevno putovanje; „i pođe na mesto koje mu kaza Bog.“ A kad trećeg dana „ugleda mesto iz daleka“, „reče Avram momcima svojim: Ostanite vi ovde s magarcem, a ja i dete idemo onamo, pa kad se pomolimo Bogu, vratićemo se k vama“ (1. Mojsijeva 22,5). Ko će ići dalje? „Ja i dete.“ Ko će se vratiti? „Ja i dete idemo onamo, pa kad se pomolimo Bogu, vratićemo se k vama.“ Avram je očekivao da će se Isak sa njim vratiti, isto kao što je sa njim i otišao.

Avram je očekivao da prinese Isaka na žrtvu paljenicu, a zatim je očekivao da vidi Isaka kako ustaje iz pepela i sa njim se vraća. Jer je izašla Božja reč: U Isaku će ti se seme prozvati, i: Umnožiću seme tvoje da ga bude kao zvezda na nebu. I Avram se pouzdao samo u reč koja se uvek ostvaruje. (Jevrejima 11,17-19)

TO JE VERA. „A ispunilo se i Pismo koje kaže: ‘Avraam poverova Bogu i to mu se uračuna u pravednost’“ (Jakov 2,23 – Čarnić). Iznad svega, to „nije samo radi njega napisano - da mu je uračunato, nego i radi nas, kojima će se uračunavati, zato što verujemo u onoga koji je vaskrsao iz mrtvih Isusa, Gospoda našega, koji je predan za naše grehe i podignut radi našega opravdanja“ (Rimljanima 4,23-25 – Čarnić).

Uzdati se samo u reč Božju, osloniti se samo na reč Božju, osloniti se na Božju reč čak i ako je protivna Božjoj reči – to je VERA. To je vera koja donosi Božju pravednost.

To znači pokazati veru. Na to misli Sveto pismo kada nas poziva da pokažemo veru. A „razumeti kako da pokažemo veru je nauka jevanđelja.“ A nauka jevanđelja je nauka nad naukama.

RH, 31. januar 1899.
A.   T. Jones