Jer se otkriva pravednost Božija, iz vere u veru. (Rimljanima 1,17 – Čarnić)
Vera je potpuno oslanjanje na Božju reč, očekujući da ta reč i učini ono što sama kaže.
Postoji li onda pravednost, izgovorena Božjom rečju, tako da se ljudi mogu potpuno osloniti da će ta reč ostvariti ono što kaže?
Postoji. Upravo je to cilj Hristovog dara. Jer Njega „postavi Bog … da se pokaže njegova pravednost, jer je Bog u svojoj strpljivosti opraštao grehe učinjene u prošlosti.“ (Rimljanima 3,25 – Čarnić)
Pošto vidimo da je Bog postavio Hrista da objavi, da izgovori, Božju pravednost, jasno je da je Božja reč izrečena i da se na nju možemo potpuno osloniti, očekujući da će ona učiniti ono što kaže. Drugim rečima, postoji pravednost koju možemo da primimo verom.
U čemu je ova reč izrečena? U reči „oproštenje.“ „Veran je i pravedan da nam oprosti grehe naše“ (1. Jovanova 1,9 – Karadžić); „ali je u Tebe praštanje.“ (Psalam 130,4 – Daničić)
Šta znači „oprostiti“? Reč „oprostiti“ (eng. forgive) se sastoji od dve reči: „za“ (eng. for) i „dati“ (eng. give), što, drugim rečima, znači „dati za“, „dati umesto“. Oprostiti, stoga, znači jednostavno „dati (nešto) za (nešto drugo)“, „dati (nešto) umesto (nečega)“. Za Gospoda, oprostiti greh znači dati nešto umesto greha. Ali šta Gospod daje umesto greha? On objavljuje „svoju pravdu (pravednost – Čarnić) za oproštenje greha“ (Rimljanima 3,25).
Prema tome, kada Gospod prašta – daje nešto umesto greha – On daje pravednost umesto greha. A pošto je jedina pravednost koju Gospod ima Njegova sopstvena, iz toga proizilazi da je jedina pravednost koju Bog daje, ili može dati, umesto greha, Božja pravednost.
To je Božja pravednost kao dar. Pošto su svi ljudi zgrešili, da bi se ikada očistili od greha, moraju da dobiju potpuno besplatno oproštenje.
A kao što je oproštenje greha tj. Božja pravednost koja je data umesto greha, potpuno besplatna, tako je i Božjom pravednošću, kao besplatnim darom, „došlo opravdanje koje donosi život svim ljudima.“ (Rimljanima 5,18 – SSP)
Zato svaka duša koja moli Boga za oproštenje greha, time u stvari traži da joj Bog da pravednost umesto greha. Svaka duša koja moli Boga za oproštenje greha moli za to isključivo oslanjajući se na Božju reč, koja sadrži oproštenje. A vera je potpuno oslanjanje na tu reč za ono što ona kaže. Tako se pravednost u potpunosti sastoji od vere.
„Jer svaki koji moli, prima“ (Matej 7,8 – KJV). Vi ste mnogo puta molili Gospoda da vam oprosti grehe, odnosno, molili ste Ga da vam da nešto umesto greha. Ali, kada molite Gospoda da vam da nešto umesto greha, time tražite da vam da ono jedino što daje ili može dati umesto greha, a to je pravednost. To znači moliti oproštenje od Gospoda.
A On oprašta vaše grehe – On daje zamenu za – vaše grehe, kada Ga molite. On kaže da to čini i On to stvarno čini. „Veran je“ – jer On nikad neće da odbije – „i pravedan da nam oprosti grehe naše.“ A jedino što daje umesto greha je Njegova pravednost.
Zašto se onda, kada Ga molite, ne biste zahvalili za pravednost koju vam besplatno daje u zamenu za vaše grehe?
Zar ne vidite da je isto tako jednostavno dobiti pravednost verom, kao što je i moliti Boga za oproštenje greha? Nema sumnje, tako je.
Verovati da, kada molite za oproštenje, dobijate pravednost u zamenu za svoje grehe, i kada sa zahvalnošću primate tu pravednost kao Božji dar, znači pokazati veru.
Pa ipak, kako je tačno da „trpimo mnoge nevolje i jade zbog našeg neverstva i neznanja kako da pokažemo veru.“
„Ti imaš veru?“ Imaj veru Božju. Ovde su oni koji imaju „veru Isusovu.“ (Otkrivenje 14,12 – Karadžić)
RH, 14. mart 1899.
A. T. Jones