„Pravednik će od vere živ biti (živeti verom – KJV).“ (Rimljanima 1,17 – Karadžić)

Ko su pravednici? To su oni koji su od vere, jer ljudi bivaju opravdani samo verom.

Premda „su svi zgrešili i lišeni su Božije slave“ (Rimljanima 3,23 – SSP), mi se besplatno opravdavamo „blagodaću Njegovom, na osnovu otkupljenja u Hristu Isusu“ (stih 24).

„Onom koji radi, plata se ne računa kao dar, nego kao ono što mu se duguje. A onom koji ne radi, ali veruje u Onoga koji opravdava bezbožnika, vera se računa u pravednost.“ (Rimljanima 4.5 – SSP)

„Opravdavši se, dakle, verom, imamo mir s Bogom kroz Gospoda svog Isusa Hrista.“ Jedino su pravedni oni koji su od vere.

Vera je potpuno oslanjanje na Božju reč da će ostvariti ono što kaže. „Srećno će svršiti na što je pošaljem.“ (Isaaija 55,11 – Daničić)

Biti opravdan verom znači biti opravdan potpunim oslanjanjem na Božju reč. Opravdani su oni koji su od Božje reči. Tako ljudi postaju opravdani.

Ljudi ne samo da treba da budu opravdani verom – oslanjanjem na Božju reč – nego kad smo već opravdani, moramo i da živimo verom. Opravdan čovek živi upravo na isti način na koji je i opravdan – verom.

Mi postajemo opravdani/pravedni verom; vera je potpuno oslanjanje na Božju reč. Pošto smo opravdani, moramo da živimo posredstvom apsolutno iste stvari kojom smo i opravdani – potpunim oslanjanjem na Božju reč.

Upravo je to Isus rekao: Čovek će živeti „o svakoj reči koja izlazi iz usta Božjih.“ Kada je Isus to rekao, savršeno je jasno da je On, drugim rečima, jednostavno rekao: Čovek će živeti verom.

Ne postoji drugi način da se istinski živi, nego verom, a to znači jednostavno živeti po Božjoj reči. Bez vere, bez Božje reči, ljudi samo umiru.

Istina, bez Božje reči sve samo umire, jer u početku je sve nastalo Božjom rečju. Božja reč je početak i život svega, jer „On reče i postade.“

Sve živo i neživo – Sunce, Mesec i zvezde, životinje i ljudi – za svoje postojanje se u potpunosti oslanja na Božju reč. A Bog je jedino čoveku podario taj čudesni dar izbora – hoće li to prihvatiti ili ne. Ovaj dar otvara vrata vere. A kad neki čovek odluči da živi po Božjoj reči, koja je jedino sredstvo života, ta vera – potpuno oslanjanje na Božju reč – predstavlja sredstvo kojim se on hvata smisla života.

Zato „će pravednik od vere živ biti (živeti od vere – SSP)“ (Rimljanima 1,17) i „sve što ne potiče od vere (nije po veri – Karadžić) - greh je“ (Rimljanima 14,23 – Čarnić). To u suštini znači da pravednik mora da živi po Božjoj reči, a šta god nije po Božjoj reči greh je.

„Ne možemo imati zdravo hrišćansko iskustvo, ne možemo biti poslušni jevanđelju na spasenje, sve dok bolje ne razumemo nauku o veri i ne pokažemo više vere.“

„Ti imaš veru?“ Imaj veru Božju. Ovde su oni koji imaju „veru Isusovu.“

RH, 7. mart 1899.
A.   T. Jones