Nikada ne može biti dovoljno često ponavljano, da je pod vladavinom blagodati isto tako lako činiti ono što je ispravno, kao što je pod vladavinom greha lako činiti ono što je pogrešno. Tako mora da bude, jer ako u blagodati nema više sile, nego što je ima u grehu, onda ne može biti ni spasenja od greha. Ali, spasenje od greha postoji. I niko ko veruje u hrišćanstvo to ne može poreći.

Pa ipak, spasenje od greha svakako zavisi od toga što u blagodati ima više sile, nego u grehu. Pošto u blagodati ima više sile, nego u grehu, nije moguće da bude drugačije nego da, gde god sila blagodati može imati kontrolu, bude isto tako lako činiti ono što je ispravno, kao što je bez nje lako činiti ono što je pogrešno.

Nijedan čovek nikada nije smatrao da je po prirodi teško učiniti zlo. Čoveku je uvek bio problem da čini ono što je ispravno. Ali, to je zato što je čovek po prirodi rob te sile – sile greha – koja samovoljno vlada. I dokle god ta sila ima vlast, ne samo što je teško, već je i nemoguće da čini dobro za koje zna i koje bi rado činio. Ali, ako dopustimo moćnijoj sili da vlada, zar nije dovoljno jasno da će biti isto tako lako služiti volji te moćnije sile, kad već ona vlada, kao što je to bilo u slučaju druge sile dok je ona vladala.

Ali, blagodat nije samo moćnija od greha. Čak i kada bi to bilo sve, i onda bi postojala punina nade i ohrabrenje za svakog grešnika u svetu. Ali to, koliko god bilo dobro, nije sve. Nije ni izbliza sve. U blagodati ima mnogo više sile, nego u grehu. „Jer gde se umnoži greh onde se još više umnoži blagodat“ (Rimljanima 5,20 – KJV). I kao što u blagodati ima više sile nego u grehu, tako u njoj ima i mnogo više nade i ohrabrenja za svakog grešnika na svetu.

Koliko onda ima više sile u blagodati, nego u grehu? Dopustite mi da razmislim na trenutak! Dopustite mi da postavim sebi pitanje ili dva. Odakle dolazi blagodat? Od Boga, svakako. „Blagodat vam i mir od Boga Oca našeg i Gospoda Isusa Hrista.“ Odakle dolazi greh? Od đavola, naravno. Greh je od đavola; jer đavo greši od početka. Onda, koliko više sile ima u blagodati, nego u grehu? Jasno je da u blagodati ima toliko više sile, nego u grehu, koliko ima više sile u Bogu, nego u đavolu. Zato je i savršeno jasno da je vladavina blagodati vladavina Boga, a da je vladavina greha vladavina sotone. Zar, takođe, nije savršeno jasno da je isto tako lako služiti Bogu silom Božjom, kao što je lako služiti sotoni silom sotone?

U svemu tome javlja se problem, zato što mnogi pokušavaju da služe Bogu pomoću sotonine sile. Ali to jednostavno nije moguće. „Ili usadite drvo dobro (učinite drvo dobrim – KJV), i rod njegov biće dobar; ili usadite drvo zlo, i rod njegov zao biće“ (Matej 12,33 – Karadžić). Ljudi ne mogu da beru grožđe sa trnja niti smokve sa čička. Drvo mora da bude učinjeno dobrim, i koren i grane. Ono mora da bude učinjeno novim. „Morate biti ponovo rođeni“ (Jovan 3,7 – KJV). „Jer u Hristu Isusu niti šta pomaže obrezanje ni neobrezanje, nego nova tvar“ (Galatima 6,15 – Karadžić). Neka niko nikada ne pokušava da služi Bogu ničim drugim, osim prisutnom, živom Božjom silom, koja čoveka čini novim stvorenjem; ničim drugim, osim obilnom blagodaću koja osuđuje greh u telu i caruje kroz pravednost za večni život, posredstvom Isusa Hrista našeg Gospoda. Onda će služba Bogu biti zaista „u novom životu.“ Tada će se pokazati da je Njegov jaram zaista „blag“ i Njegovo breme „lako.“ Tada će se pokazati da se služba Njemu vrši sa „neizrecivom i proslavljenom radošću“ (1. Petrova 1,8 – Čarnić)

Da li je ikada Isusu bilo teško da čini ono što je ispravno? Svako će odmah reći: Ne. Ali zašto? Bio je isto tako čovek, kao i mi. Uzeo je isto telo i krv poput naših. „I Reč je postala telo i nastanila se među nama“ (Jovan 1,14 – SSP). Telo koje Mu je dato i u kome je došao na ovaj svet, bilo je baš takvo, kakva su tela na ovom svetu. „Zato beše dužan u svemu da bude (učinjen – eng. prevod KJV) kao braća“ (Jevrejima 2,17 – Karadžić). „U svemu!“ Ne kaže: u svemu, osim jednoga. Nema izuzetka! Bio je u svemu učinjen kao što smo mi. Bio je sam od sebe slab, kao što smo i mi, jer je rekao: „Ja ne mogu ništa činiti sam od sebe.“ (Jovan 5,30)

Pošto je u svemu bio kao što smo mi, zašto Mu je onda uvek bilo lako da čini dobro? Zato što se nikad nije uzdao u sebe, već se uvek uzdao samo u Boga. U svemu se oslanjao na Božju blagodat. Uvek je nastojao da služi Bogu, i to samo uz pomoć Božje sile. Zato je Otac prebivao u Njemu i činio dela pravednosti. Zato Mu je uvek bilo lako da čini ono što je ispravno. A kakav je On, takvi smo i mi na ovom svetu (1. Jovanova 4,17). On nam je ostavio primer, da bismo išli Njegovim stopama. „Jer je Bog što čini u vama da hoćete i učinite kao što Mu je ugodno“ (Filibljanima 2,13), baš kao što je činio i u Njemu. Njemu je data sva vlast na nebu i na Zemlji, i On želi da jačate svakom snagom, po sili slave Njegove. „U Njemu živi svaka punina Božanstva telesno“ (Kološanima 2,9) i jača vas silom svoga Duha za unutrašnjeg čoveka, da se Hristos useli verom u srca vaša, „da se ispunite svakom puninom Božjom.“ (Efesecima 3,19)

Da, Hristos je imao udela u božanskoj prirodi, a isto tako i vi imate, ako ste dete obećanja, a ne tela, jer ste, na osnovu obećanja, učesnici u božanskoj prirodi. Nije bilo ničega što je Njemu bilo dato na ovome svetu i On nije imao ništa na ovom svetu, što nije besplatno dato (ne ponuđeno već dato – prim. izdavača) i vama i što ne možete imati i vi.

A sve je to zato da biste živeli novim životom (bukvalno: da biste hodali u novini života), da odsada ne biste više služili grehu, da biste bili sluge samo pravednosti, da biste bili oslobođeni greha, da greh više ne bi imao vlast nad vama, da biste proslavljali Boga na Zemlji i da biste bili kao Isus. Zato, „svakome od nas dana je blagodat po meri Hristovoga dara … Dok svi ne dođemo do jedinstva u veri i poznanju Sina Božijeg, do savršenog čoveka, do pune mere Hristovoga rasta“ (Efescima 4,7.13 – Čarnić). I zato vas molim „da ne primite uzalud blagodat Božju.“ (2. Korinćanima 6,1)

RH, 1. septembar 1896.
A.   T. Jones