Uzvišeni cilj i svrha prave svetinje, njenog sveštensva i službe jeste da Bog stanuje u srcima ljudi. A koji je uzvišeni cilj i svrha Njegovog stanovanja u srcima ljudi? Odgovor je: savršenstvo, moralno i duhovno savršenstvo vernika.

Razmotrimo sledeće: pri kraju petog poglavlja Jevrejima poslanice, neposredno nakon izjave da Hristos „došavši do savršenstva postade svima – koji su mu poslušni – začetnik večnoga spasenja, nazvan od Boga prvosveštenik po redu Melhisedekovu“, stoji: „Stoga“, zbog toga ili iz tog razloga, „ostavimo početnu nauku o Hristu, obratimo se savršenstvu.“ Jevrejima 6,1. (Čarnić)

Onda se pokazuje da se savršenstvo može postići samo kroz sveštenstvo po redu Melhisedekovom. Dalje se pokazuje da je uvek tako bilo i da je levitsko sveštenstvo postojalo samo prolazno kao odraz sveštenstva po redu Melhisedekovom. Onda, u daljem razvoju ove misli, kaže se: „Da je, dakle, bilo savršenstva posredstvom levitskog sveštenstva ... , kakva bi još potreba bila da se postavlja drugi sveštenik po redu Melhisedekovu i da se ne zove po redu Aaronovu?“ Jevrejima 7,11. (Čarnić) Dalje se kaže s tim u vezi: „Jer zakon nije ništa usavršio“,već „uvodi se bolja nada kojom se približavamo Bogu.“ Jevrejima 7,19. (Čarnić)

Ova mesta u Pismu jasno pokazuju da sveštenstvo i sveštenička služba imaju za cilj savršenstvo vernika. Ova mesta u pismu jasno pokazuju da je savršenstvo vernika ono što se pruža i što se postiže sveštenstvom i službom Hrista.

To, međutim, još nisu sva mesta o ovoj misli. U opisu svetinje i službe u svetinji već je pomenuto da su oni služili samo kao obrazac, „slika za sadašnje vreme (tadašnje vreme - KJV), po kojoj se prinose darovi i žrtve nesposobne da u pogledu savesti dovedu do savršenstva onoga koji Bogu tako služi“. Jevrejima 9,9 (Čarnić) Ništa nije u celoj tadašnjoj svetinji moglo da dovede do savršenstva učesnika u bogosluženju. To je bio veliki nedostatak. Stoga je upravo to, što sveštenstvo i služba Hrista u pravoj svetinji može učiniti i što čini savršenim onoga koji verom pristupa, uzvišeni cilj i svrha svega.

Darovi i žrtve zemaljske službe u svetinji nisu mogle vernika „da u pogledu savesti dovedu do savršenstva“. „Hristos pak dođe kao prvosveštenik budućih dobara i uđe jednom zasvagda u svetinju kroz veću i savršeniju skiniju koja nije rukom načinjena, to jest, nije od ove tvorevine, i to ne krvlju jaraca i junaca, nego svojom sopstvenom krvlju, te nađe večni otkup.“ Jevrejima 9,11,12. (Čarnić) Svetinja, sveštenička služba, žrtva i služba Hristova čine u večnom otkupu savršenim svakoga koji kroz veru ulazi u ovu službu i prima ono zbog čega je ova služba i ustanovljena. Dalje se kaže: „Jer kad krv jaraca i bikova i pepeo junice, kojim se krope opoganjeni, osvećuje na telesnu čistoću, koliko će više krv Hrista, koji je pomoću večnoga Duha samoga sebe neporočnog prineo Bogu, čistiti našu savest od mrtvih dela – da služimo živom Bogu.“ Jevrejima 9,13.14. (Čarnić) Krv bikova i jaraca i pepeo junice, kropeći opoganjene u levitskoj službi i zemaljskoj svetinji, zaista su posvećivali “na telesnu čistoću”, jer nadahnuta reč o tome jednako svedoči. Kad je to tako, „koliko će više krv Hrista, koji je pomoću večnoga Duha samoga sebe neporočnog prineo Bogu“, posvetiti na čistotu Duha i „čistiti našu savest od mrtvih dela – da služimo živom Bogu.“

Šta su mrtva dela? Smrt je posledica greha. Mrtva dela su dela koja u sebi imaju greh. Stoga je čišćenje savesti od mrtvih dela čišćenje duše od greha krvlju Hristovom, kroz večnog Duha, čišćenje tako potpuno, da u životu i delima onoga koji veruje u Isusa greh neće imati mesta. Dela će biti samo dela vere, a život samo život vere, u potpunosti čista i sveta „služba živom Bogu“.

Dalje stoji napisano: „Jer zakon, imajući senku budućih dobara ali ne i samo obličje stvari, ne može nikad žrtvama koje se iz godine u godinu neprestano prinose usavršiti one koji pristupaju. Zar se inače ne bi prestale prinositi, pošto oni koji su tako služeći jednom očišćeni ne bi više imali greha na svojoj savesti?“ (Jevrejima 10,1.2 – KJV) „Ali one svake godine podsećaju na grehe, jer krv bikova i jaraca ne može da otkloni grehe“. (Jevrejima 10,3.4 – Čarnić).

Ovo ponovo pokazuje da, iako je savršenstvo bilo cilj čitave službe koja se obavljala po zakonu, ipak se ono nije postizalo samom službom. Jer sve je to bila slika data za tadašnje vreme, slika svešteničke službe koja zaista dovodi do savršenstva, svešteničke službe i Hristovog sveštenstva. Žrtve stare svetinje nisu mogle da dovedu do savršenstva one koji im pristupaju. Ali prava žrtva i prava služba u „svetinjama i istinitoj skiniji“ (Jevrejima 8,2) zaista dovode one koji im pristupaju do savršenstva. A ovo savršenstvo se sastoji u tome što oni više nemaju greha na svojoj savesti.

Ali pošto „krv bikova i junaca ne može da otkloni greh“, bilo je nemoguće, uprkos činjenici što su ove žrtve iz godine u godinu prinošene, očistiti verne da oni više nemaju greha na svojoj savesti. Krv bikova i jaraca i pepeo junice, kropeći opoganjene, osvećivala je „na telesnu čistoću“. To je bilo sve. I to je čak bilo samo „slika za tadašnje vreme“, za „krv Hrista“, koja utoliko više može vernike očistiti tako da oni više nemaju greha na svojoj savesti.

„Zato ulazeći u svet govori: ,Žrtava i prinosa nisi zaželeo, ali si mi telo pripravio; žrtve koje se spaljuju i žrtve za greh nisu ti bile ugodne. Tada rekoh: evo dolazim – u knjizi je napisano za mene – da učinim, Bože, tvoju volju’. Dok on gore govori: ,Žrtava i prinosa, žrtava koje se spaljuju i žrtava za greh nisi zaželeo, niti su ti bile ugodne’, one se po zakonu prinose; tada reče: ,Evo dolazim da učinim tvoju volju’. Ukida prvo – da postavi drugo.“ Jevrejima 10.5-9. (Čarnić)

Dve se stvari ovde pominju, „prvo“ i „drugo“. Šta one znače? Prvo su žrtve, prinosi, žrtve koje se spaljuju i žrtve za greh. Drugo je volja Božja. „Ukida prvo – da postavi drugo“. To znači da on ukida žrtve, prinose, žrtve koje se spaljuju i žrtve za greh, da postavi volju Božju. A volja Božja je „vaše osvećenje“ i vaša savršenost. 1. Solunjanima 4,3; Matej 5,48; Efescima 4,8.12.13; Jevrejima 13,20.21. Međutim, osvećenje i savršenstvo nikada nisu mogli biti postignuti žrtvama, prinosima, žrtvama koje se spaljuju i žrtvama za greh prinošenim u sistemu levitskog sveštenstva. Ove stvari nisu mogle da usavrše one koji im pristupaju. One nisu mogle očistiti vernike u tolikoj meri da oni više nemaju greha na svojoj savesti. Jer krv jarac i bikova ne može otkloniti greh.

Stoga, pošto je volja Božja posvećenje i savršenstvo vernika, pošto je volja Božja da Njegovi vernici budu tako očišćeni da više nemaju greha na svojoj savesti, i pošto služba i prinosi u toj zemaljskoj svetinji to nisu mogli učiniti, On ih je sve ukinuo da bi mogao da postavi drugo – volju Božju. „Po ovoj volji mi smo osvećeni prinošenjem tela Isusa Hrista jednom zasvagda.“ Jevrejima 10,10. (Čarnić)

Volja Božja je „vaše osvećenje“. Osvećenje je istinsko držanje Božjih zapovesti. Drugim rečima, volja je Božja da se Njegova volja savršeno ispuni u čoveku. Božja volja je objavljena u Njegovom Zakonu, u Deset zapovesti, „jer to je sve čovjeku“. Propovednik 12,13. Ovaj Zakon je savršen, i savršenstvo karaktera predstavlja savršeno ispoljavanje ovog zakona u životu vernika. Kroz ovaj Zakon dolazi poznanje greha. A svi su sagrešili i izgubili su slavu Božju – izgubili su savršenstvo karaktera.

Žrtve i služba u zemaljskoj svetinji nisu mogle da uklone grehe ljudi i zato i nisu mogle da dovedu do ovog savršenstva. Ali žrtva i služba pravog prvosveštenika u skiniji prave svetinje to postižu. Njegova služba uistinu uklanja u potpunosti svaki greh. A vernik biva zaista tako očišćen da on više nema nijedan greh na svojoj savesti. Sopstvenom žrtvom, sopstvenim predanjem i sopstvenom službom Hristos je ukinuo žrtve, i prinose, i službu koja nikada nije mogla da ukloni grehe, i postavio volju Božju, na taj način što je savršeno ispunio savršenu volju Božju. „Po ovoj volji mi smo osvećeni prinošenjem tela Isusa Hrista jednom zasvagda.“ Jevrejima 10,10.

U staroj službi u svetinji ovde na Zemlji, „svaki sveštenik, doduše, stoji svaki dan i služi prinoseći mnogo puta iste žrtve koje nikada ne mogu potpuno ukloniti grehe“. Ali za Hristovu službu u nebeskoj svetinji – u pravoj skiniji – kaže se međutim: „Ovaj je međutim prineo samo jednu žrtvu za grehe i zanavek seo s desne strane Bogu, i dalje čeka dok njegovi neprijatelji ne budu postavljeni kao podnožje njegovih nogu. Jedno prinošenje je, naime, zauvek dovelo do savršenstva one koji se osvećuju.“ Jevrejima 10,11.14. (Čarnić)

Sveštenstvo, žrtva i služba ovog velikog prvosveštenika s desne strane prestola veličine na nebesima u pravoj skiniji nebeske svetinje, koju je Bog podigao a ne čovek, dovode dakle u svakom pogledu do savršenstva. „A to nam i Duh Sveti svedoči pošto je rekao: ,Ovo je savez koji ću sklopiti s njima posle onih dana, govori Gospod; daću svoje zakone u njihova srca i u njihov um napisaću ih, i njihovih grehova i njihovih bezakonja neću se više sećati’. A gde je praštanje ovih, tu nema više prinošenja za greh.“ Jevrejima 10,15.18. (Čarnić)

To je taj „novi i živi put“ (Jevrejima 10,20), koji je Hristos nama – celom čovečanstvu – kroz svoje telo otvorio – put kojim svaka duša može ući u svetinju nad svetinjama – najsvetije mesto, najsvetije iskustvo, najsvetiji odnos i najsvetije življenje. Ovaj put prema najsvetijem mestu, najsvetijem iskustvu, najsvetijem odnosu sa Bogom i najsvetijoj promeni života stoji otvoren za svaku dušu. Ovaj novi i živi put On nam je otvorio „kroz svoje telo“, što znači da je On, dolazeći u telu i poistovećujući se sa čovečanstvom u telu, za nas koji smo u telu otvorio put od mesta gde se nalazimo do mesta gde je on sada, s desne strane prestola veličine na nebesima u svetinji nad svetinjama.

Svojim utelovljenjem – time što je postao u svemu kao mi i bio kušan u svemu u čemu se mi kušamo – on se poistovetio sa svakom ljudskom dušom na mestu na kome se ona nalazi. A sa mesta gde se svaka ljudska duša nalazi, on je otvorio za tu dušu novi i živi put kroz sva životna stanja i iskustva u toku celog ljudskog veka, čak i kroz smrt i grob, u Svetinju nad svetinjama s desne strane Bogu za svu večnost.

O, taj otvoreni put! Otvoren Njegovim kušanjima i stradanjem, Njegovim molitvama i suzama, Njegovim svetim životom i Njegovom smrću žrtve, Njegovim trijumfalnim vaskrsenjem i slavnim vaznesenjem i Njegovim pobedonosnim pohodom u Svetinju nad svetinjama s desne strane prestola veličanstva na nebesima.

Ovaj „put“ nam je On otvorio. On, postavši jedno sa nama, učinio je ovaj put našim putem; on pripada nama. On je svakoj duši podario božansko pravo da hodi ovim otvorenim putem, a time što je sam to činio u telu – našem telu – učinio je taj put i mogućim, da, osigurao je da svaka ljudska duša može hoditi tim putem, u svemu što on predstavlja i njime ući potpuno i slobodno u Svetinju nad svetinjama.

U našoj ljudskoj prirodi, kao jedan od nas, slab kao i mi, natovaren gresima sveta, u našem grešnom telu, živeo je Hristos celog života na ovom svetu životom koji je bio „svet, bezazlen, neokaljan, odvojen od grešnika“ i uzdigao se „više nebesa“. Jevrejima 7,26. Time je sagradio i otvorio put kojim svaki vernik u Njemu čitavog života ovde na Zemlji može da vodi svet, bezazlen, neokaljan i od grešnika odvojen život i da prema tome bude sa Njime uzdignut više nebesa.

Savršenstvo, savršenstvo karaktera jeste cilj hrišćanina – savršenstvo koje se postiže u ljudskom telu na ovom svetu. To je Hristos postigao u ljudskom telu na ovom svetu i tako sagradio i posvetio put kojim, u Njemu, svaki vernik može to postići. Pošto je postigao to savršenstvo, postao je naš veliki prvosveštenik, da bi nas svojom svešteničkom službom u pravoj svetinji osposobio da i mi to postignemo.

Savršenstvo je cilj hrišćanina, a Hristovo prvosveštenstvo i služba u pravoj svetinji predstavljaju jedini put kojim bilo koja duša ovaj istinski vredan cilj može postići na ovoj Zemlji. „Bože, put je tvoj u svetinji.“ Psalam 77,12. (Luter)

„Kad, dakle, braćo, imamo pouzdanje da ulazimo u svetinju krvlju Isusa, koji nam je otvorio novi i živi put kroz zavesu, to jest, njegovo telo, i kad imamo velikog sveštenika nad Božijim domom, pristupajmo s istinitim srcem u punoj veri, očišćeni u srcima od zle savesti i oprana tela čistom vodom. Držimo nepokolebljivo ispovedanje naše nade, jer je veran onaj koji je obećao.“ Jevrejima 10,19-23.

„Jer vi niste prišli gori koja se može opipati i koja je zažarena od vatre, ni tmini, ni pomrčini, ni oluji, ni zvuku trube, ni glasu reči za koji su slušaoci molili da im se više ne govori ... Nego ste prišli Sionskoj gori i gradu Boga živoga, nebeskom Jerusalimu, hiljadama anđela, svečanom zboru i crkvi prvenaca koji su popisani na nebesima, i Bogu – sudiji svih, i duhovima savršenih pravednika, i posredniku novoga saveza, Isusu, i krvi kropljenja, koja govori bolje nego Aveljeva krv.“ Jevrejima 12,18-24. (Čarnić)

O, onda „gledajte da ne odbijete onoga koji govori. Jer ako ne utekoše oni što odbiše onoga koji je prorokovao na zemlji, još manje ćemo uteći mi kad se uklanjamo od onoga koji govori sa nebesa.“ Jevrejima 12,25. (Čarnić)