„Jer kako pada dažd (kiša) ili sneg s neba i ne vraća se onamo, nego natapa zemlju i učini da rađa i da se zeleni, da daje seme da se seje i hleb da se jede, tako će biti reč moja kad izađe iz mojih usta: neće se vratiti k meni prazna, nego će učiniti šta mi je drago, i srećno će svršiti na šta je pošaljem.“ (Isaija 55,10.11 – Daničić)
Zemlja može da donese vegetaciju samo zahvaljujući vlazi, koja kišom ili snegom dolazi sa neba. Bez nje bi sve uvenulo i propalo. Tako je i sa čovekovim životom i Božjom rečju. Bez Božje reči, čovekov život je lišen sile i dobrote i isti je kao i zemlja bez kiše. Ali neka samo Božja reč padne na srce, kao pljusak na zemlju, i život će biti osvežen i lep u Gospodnjoj radosti i miru, izobilujući plodovima pravednosti, zahvaljujući Isusu Hristu.
Zapazite, takođe, da niste vi ti koji će učiniti ono što je Njemu ugodno, „nego će [ona – Reč] učiniti šta mi je drago.“ Vi ne treba da čitate ili slušate Božju reč i onda kažete: Moram to da učinim. Ja ću to da učinim. Vi treba da otvorite svoje srce toj reči, da bi ona mogla da ostvari Božju volju u vama. Niste vi ti koji treba to da učine, već ona. „Ona“, sama Božja reč treba to da učiniti, a vi to treba da dopustite. „Hristova reč neka bogato obitava u vama.“ (Kološanima 3,16 – Čarnić)
Na drugom mestu piše ovako: „… što ste vi reč Božju, koju ste čuli od nas, primili ne kao ljudsku reč, nego kao reč Božju – kao što zaista i jeste, koja je delotvorna u vama koji verujete“ (1. Solunjanima 2,13). Dakle, Božja reč je ta koja mora da deluje u vama. Vi ne treba da delujete, da biste vršili Božju reč. Božja reč treba da deluje u vama, da učini da vi činite. „… zato se i trudim i borim po Njegovoj moći koja u meni silno čini.“ (Kološanima 1,29)
Pošto je Božja reč živa i puna sile, kada joj se dozvoli da deluje u nečijem životu, ona će onda obaviti silno delo u životu te osobe. Pošto je ova reč Božja reč, ta sila, koje je reč prepuna, jeste Božja sila. I kada se toj reči dopusti da deluje u životu, onda će se u tom životu pokazati Božje delovanje (tj. Božja dela), odnosno Njegova sila koja moćno deluje. Na taj način, Bog čini u vama da hoćete i činite što Mu je ugodno. „…nego će učiniti šta mi je drago.“ Dopustimo joj to.
Iz ovih biblijskih tekstova jasno je da se od nas očekuje da na Božju reč gledamo kao na nešto što se samo ostvaruje. Božja reč se sama ostvaruje. To je velika istina koja se prikazuje svuda u Svetom pismu. To je razlika između Božje i ljudske reči. Upravo je ova razlika naglašena u tekstu koji kaže: „… što ste vi reč Božju … primili ne kao ljudsku reč, nego kao reč Božju – kao što zaista i jeste, koja je delotvorna u vama koji verujete.“
U ljudskoj reči nema sile da učini ono što kaže. Kakva god bila čovekova sposobnost da ostvari ono što kaže, u samoj čovekovoj reči nema sile da ostvari ono što on kaže. Čovekova reč može izreći najjednostavniju moguću stvar koju on treba da ostvari, i vi možete potpuno verovati u to, pa ipak od samog tog čoveka zavisi ostvarenje izrečenog, a ne od njegove reči. Ne čini to njegova reč. On sam to mora da učini; a to je baš kao da uopšte nije ni izgovorio reč. Takva je ljudska reč.
Sa Božjom rečju nije tako. Kad Gospod izgovori reč, u tom trenutku je u toj reči živa sila, da ostvari ono što je izrečeno. Nema potrebe da Gospod primeni bilo kakvo drugo sredstvo, osim te reči, da ostvari ono što ona kaže. Sveto pismo je puno takvih primera, i svi ti primeri su napisani da nas pouče o tome – da na reč treba da gledamo kao na Božju, a ne kao na ljudsku reč; i da bismo je prihvatili kao Božju reč, što zaista i jeste, da bi ona mogla delotvorno da „čini u nama da hoćemo i činimo što je Bogu ugodno.“
„Rečju Gospodnjom nebesa se stvoriše, i duhom usta Njegovih sva vojska njihova. … On reče, i postade; On zapovedi, i pokaza se“ (Psalam 33,6 – Daničić). „Verom shvatamo da su svetovi sazdani Božjom rečju, i to tako da ono što se vidi nije nastalo od nečeg vidljivog“ (Jevrejima 11,3 – SSP). Isprva uopšte nije bilo svetova. Štaviše, nije bilo nikakve materije od koje su svetovi načinjeni. Nije bilo ničega. Onda je Bog progovorio i svi svetovi su bili na svojim mestima. Odakle su onda ti svetovi došli? Pre nego što je progovorio, nije bilo nijednog. Nakon što je progovorio, postali su. Prema tome, odakle su došli? Šta ih je proizvelo? Šta je proizvelo materiju od koje su sačinjeni? Šta je učinilo da postoje? Sve je to učinila izgovorena reč. A ova reč je sve to učinila, jer je bila Božja reč. U toj reči je bio božanski život i duh, stvaralačka sila da učini sve ono što je reč rekla. Takva je Božja reč.
„A to je reč koja vam je kao evanđelje objavljena“ (1. Petrova 1,25 – Čarnić). Božja reč je u Bibliji ista – ista po životu, ista po duhu, ista po stvaralačkoj sili – potpuno ista, kao ona koja je stvorila nebesa i svu njihovu vojsku. Isus Hristos je bio onaj koji je izgovorio tu reč prilikom stvaranja; On je taj koji izgovara reč u Bibliji. Prilikom stvaranja, reč koju je On izgovorio stvorila je svetove; u Svetom pismu, reč koju On izgovara, spašava i posvećuje dušu. U početku je reč, koju je On izgovorio, stvorila nebo i zemlju; u Svetom pismu, reč koju On izgovara stvara u Hristu Isusu čoveka koji tu reč prihvata. Na oba mesta, i svuda u Božjem delu, reč je ta koja to čini.
Neka se reč Hristova bogato useli u vas. Primite je, ne kao ljudsku reč, već kao reč Božju, što zaista i jeste, koja delotvorno čini u vama. A onda, „kako pada dažd ili sneg s neba i ne vraća se onamo, nego natapa zemlju i učini da rađa i da se zeleni, da daje seme da se seje i hleb da se jede, tako će biti reč moja kad izađe iz mojih usta: neće se vratiti k meni prazna, nego će učiniti šta mi je drago, i srećno će svršiti na šta je pošaljem.“ „Nama je poslata reč o ovom spasenju“ (Dela 13,26 – Čarnić). „A sad vas poveravam Bogu i Reči njegove blagodati, koja je u stanju [doslovno, ‘puna sile’] da vas izgradi i da vam da nasledstvo među svima posvećenima.“ (Dela 20,32 – eng. prevod-SSP)
RH, 20. oktobar 1896.
A. T. Jones