„U ovome što je rečeno glavna stvar je: imamo takvoga prvosveštenika“ (Jevrejima 8,1 – Čarnić). U čemu se sastoji ta glavna stvar? U tome:
1. Što je On koji je bio toliko veći od anđela, veliki kao Bog, postao toliko manji od anđela, mali kao čovek; što je On koji je bio uzvišeniji od anđela, u meri u kojoj je Bog uzvišeniji od anđela, bio načinjen manjim od anđela, u meri u kojoj je čovek manji od anđela;
2. Što je On koji je imao prirodu Boga, učinjen čovekom po prirodi;
3. Što je On koji je u svemu bio jednak Bogu postao u svim stvarima jednak čoveku;
4. Što je Hristos kao čovek u svemu iskušan kao čovek ali nikada nije sagrešio, nego je u svemu ostao veran Onome koji ga je postavio;
5. Što je On, kao čovek koji je u svemu bio kušan kao mi, saosećao sa našim slabostima i bio usavršen kroz stradanja da bi mogao da bude milostiv i veran prvosveštenik; i bio je pozvan od Boga da bude prvosveštenik;
6. Što je On silom večnoga života učinjen prvosveštenikom;
7. Što je On zakletvom Božjom učinjen prvosveštenikom;
To su obeležja prvosveštenika Hrista, zabeležena u Reči Božjoj, a koja se mogu obuhvatiti jednim iskazom: „Imamo takvoga prvosveštenika.“
A ipak ovo je samo deo „glavne stvari“. Jer celi iskaz o toj glavnoj stvari glasi: „Imamo takvoga prvosveštenika koji je seo s desne strane prestola veličanstva na nebesima, kao služitelj svetinje i prave skinije koju je podigao Gospod, a ne čovek.“ Jevrejima 8,1.2. (Čarnić)
Na Zemlji se nalazila svetinja koju su sagradili i podigli ljudi. Naravno, ova svetinja je nastala pod Božjim vođstvom, ali se ipak razlikovala od svetinje, „prave skinije“, koju je podigao Gospod a ne čovek; ona se utoliko razlikovala, koliko se uopšte razlikuje ljudsko delo od Božjega.
Ta „zemaljska svetinja“ sa službom u njoj opisuje se i objašnjava na najjezgrovitiji mogući način u 9. glavi Jevrejima poslanice: „Jer je bio uređen prvi deo skinije u kom beše svećnjak, i sto, i postavljeni hlebovi – što se zove Svetinja. A iza druge zavese beše skinija koja se zove Svetinja nad svetinjama, sa zlatnom kadionicom i kovčegom zaveta, obloženim svuda zlatom, u kom beše zlatan sud sa manom, i Aaronov štap koji je procvetao, i zavetne ploče, a nad njim heruvimi slave Božije koji osenjivahu poklopac pomirenja; o svemu ovome se sad ne može govoriti u pojedinostima.“ Jevrejima 9,2-5. (Čarnić)
„Pošto je to tako uređeno, u prvi deo skinije svagda ulaze sveštenici kad vrše svoju službu, a u drugi deo skinije samo prvosveštenik jednom u godini, ne bez krvi, koju prinosi za svoje i za narodne grehe učinjene iz neznanja. Ovim Duh Sveti pokazuje da put u svetinju nad svetinjama još nije otkriven, dok još postoji prvi deo skinije, koja je simvolična slika za sadašnje (tadašnje) vreme, po kojoj se prinose darovi i žrtve nesposobni da u pogledu savesti dovedu do savršenstva onoga koji Bogu tako služi, pošto se osnivaju samo na jelima i pićima i raznim pranjima – kao telesnim propisima određenim do vremena boljeg poretka. Hristos pak dođe kao prvosveštenik budućih dobara i uđe jednom zasvagda u svetinju kroz veću i savršeniju skiniju koja nije rukom načinjena, to jest, nije od ove tvorevine, i to ne krvlju jaraca i junaca, nego svojom sopstvenom krvlju, te nađe večni otkup.“ Jevrejima 9,6-12. (Čarnić)
Ova zemaljska svetinja bila je samo „slika“, i to slika za tadašnje vreme. U njoj su služili sveštenici i prvosveštenici i prinosili darove i žrtve. Sveštenstvo i sveštenička služba, darovi i žrtve bili su, međutim, kao i svetinja sama, samo „slika za tadašnje vreme“, jer nisu mogle da „dovedu do savršenstva“ u pogledu savesti one koji su tu vršili Božju službu.
Svetinja i skinija bile su samo slika svetinje i prave skinije, koju je podigao Gospod a ne čovek.
Prvosveštenik one skinije bio je samo slika Hrista, prvosveštenika prave svetinje.
Prvosveštenička služba zemaljske svetinje bila je samo slika službe Hrista, našeg velikog prvosveštenika, „koji je seo s desne strane prestola veličanstva na nebesima, kao služitelj svetinje i prave skinije koju je podigao Gospod, a ne čovek.“ Jevrejima 8,2. (Čarnić)
Žrtve sveštenstva u zemaljskoj službi u svetinji bile su samo slika žrtve Hrista, pravoga prvosveštenika, u Njegovoj službi u pravoj skiniji.
Pravi smisao i značaj celog zemaljskog sveštenstva i službe u svetinji jeste, dakle, Hristos. Sve što je bilo u vezi sa svetinjom bilo je bez značaja ako nije ukazivalo na Hrista; upravo kao što je Hristos pravi sveštenik hrišćanstva, čega je levitsko sveštenstvo bilo slika, tako je i svetinja u kojoj Hristos služi prava hrišćanska svetinja, čija je slika u levitsko vreme bila zemaljska svetinja. Kao što je napisano: „Kad bi on, dakle, bio na zemlji, ne bi bio ni sveštenik, pošto tu ima sveštenika koji prinose darove po zakonu; oni služe slici i senci nebeskih stvari, kao što je Mojsiju prorečeno kada je trebalo da podigne skiniju: ,Gledaj’, reče, naime, ,da načiniš sve po uzoru koji ti je pokazan na gori.’“ Jevrejima 8,4.5. (Čarnić)
„Moraju se, dakle, slike nebeskih stvari ovim čistiti, a same nebeske stvari boljim žrtvama od ovih. Jer Hristos ne uđe u rukotvorenu svetinju, sliku one prave svetinje, nego u samo nebo, da se sad pokaže pred licem Božijim za nas.“ Jevrejima 9,23.24. (Čarnić) A tamo „na nebu“ pokazan je u novozavetno doba presto Božji, zlatni oltar i anđeo sa zlatnom kadionicom koji je prinosio tamjan za molitve svih svetih. „I podiže se pred Bogom iz anđelove ruke dim od tamjana za molitve svetih.“ Otkrivenje 4,5; 8,2-4. U isto vreme „na nebu“ viđen je i hram Božji; „I otvori se hram Božiji na nebu i pokaza se kovčeg njegovog saveza u njegovom hramu.“ Otkrivenje 11,19; 15,5-8. (Čarnić) Tamo je pokazano i „sedam vatrenih buktinja“. One su gorele „pred prestolom“. Otkrivenje 4,5. Tamo je pokazan i neko „nalik na Sina čovečijeg“, obučen u prvosvešteničku haljinu. Otkrivenje 1,13.
Postoji dakle hrišćanska svetinja, koje je stara svetinja bila samo „slika“ ili kopija. Isto tako postoji hrišćanska služba prvosveštenika, čija je stara služba prvosveštenika bila slika. I postoji služba Hrista, našeg prvosveštenika, u ovoj svetinji, kao što postoji i služba starog sveštenstva u staroj zemaljskoj svetinji. Prema tome: „U ovome što je rečeno glavna je stvar: imamo takvoga prvosveštenika, koji je seo s desne strane prestola veličanstva na nebesima, kao služitelj svetinje i prave skinije, koju je podigao Gospod a ne čovek.“ Jevrejima 8,1.2. (Čarnić)