„Pogledajte ljiljane kako rastu: ne trude se, niti predu; ali ja vam kažem da ni Solomun u svoj slavi svojoj ne obuče se kao jedan od njih. A kad travu po polju, koja danas jest a sjutra se u peć baca, Bog tako odijeva, a kamoli vas, malovjerni!“ Luka 12:27-28

Isus nas je poslao da učimo od ljiljana i postavio ih je da nam budu učitelji u pogledu načina života. Lekcije koje imaju za nas nikako nisu iscrpljene. Zaista, malo nas je prešlo prve korake, jer iako je učenje koje nam daju tako jednostavno da ga čak i dete može razumeti, ipak nijedan filozof škole ne može da se uporedi sa njima u dubokoj mudrosti.

Šta treba da vidimo u ljiljanima? „Kako rastu“. Ne kako izgledaju, već kako rastu. Normalno bismo pretpostavili da bi On, pošto je Isus govorio o odeći i o tome kako ćemo dobiti sve što nam je potrebno, usmerio našu pažnju na to kako izgledaju ljiljani da vidimo koliko su različiti u odeždi, ali takvo tumačenje je dokaz naše potrebe za obukom. Toliko smo neupućeni u prve principe mudrosti, kojima ljiljani uče.

„Gospod ne gleda na šta čovek gleda: Čovek gleda šta je na očima, a Gospod gleda na srce“. Gospod nikako ne prezire spoljašnju lepotu. „Sila i krasota u svetinji Njegovoj“ i On nam je obećao da „ukrašava smerne spasavajući ih“. On uživa u lepoti, ali zna da poganost dolazi iznutra, a ne spolja (Marko 7:18-23), pa da bi lepota bila stvarna, mora poticati iznutra. On je oštro korio učenjake i fariseje jer su čistili čašu i tanjir spolja, dok je unutrašnjost bila puna nečistoća, i rekao im je: „Fariseju slijepi! Očisti najprije iznutra čašu i zdjelu da budu i spolja čiste“. Matej 23:25-26.

Solomon u svoj svojoj slavi nije bio ukrašen kao ljiljan. Šta znaci ovo? Da li je ljiljan lepši od drugih stvari koje je On stvorio? Isus to nije rekao. Neki ljiljani su lepi, ali drugi su jednostavni i jedva primetni. Kada je Solomon bio ukrašen kraljevskom odećom u posebnim prilikama, on je svakako nadmašio čitavo polje ljiljana. Ipak, u svoj svojoj slavi, nije imao odeću čak ni najskromnijeg ljiljana. Zašto? Jer koliko god da je njegova odeća bila lepa i svetla, on je morao da je obuče; nisu bili deo njega samog. Ali lepota odeće ljiljana je sam ljiljan. Sve što se čini da jeste, jeste.

Tako nas ljiljani, koji su učitelji po božanskom imenovanju, uče da je jedina odeća prave vrednosti ona koja se ne može obući i skidati, već ona koja raste, koja se formira iznutra. Apostol Petar je pisao o takvoj odeći, govoreći ženama: „Vaša ljepota da ne bude spolja u pletenju kose, i u udaranju zlata, i oblačenju haljina; Nego u tajnome čovjeku srca, u jednakosti krotkoga i tihoga duha, što je pred Bogom mnogocjeno.“ 1. Petrova 3:3-4.

Koliko je čudno da se ljudi ponosno hvale onim što nije deo njih samih? Ne samo da naša odeća nije deo nas samih, već i sama činjenica da smo primorani da nosimo proizvedenu odeću svedoči o našem palom i degradiranom stanju. Bog je obučen u svetlost, kao u odeću, jer je On sam svetlost. Njegova odeća je lepota Njegovog sopstvenog karaktera. Njegova odeća, kao i ljiljan, je ono što On jeste. Tako je bio i čovek u početku, jer je čovek stvoren po liku Božijem. Tek nakon što su izgubili svoje prvo stanje grehom, našim praroditeljima je trebala odeća. Dakle, ono o čemu većina ljudi brine i na šta se tako ponosi je zapravo znak njihovog srama.

Dok se ponovo ne obnovi carstvo kao na početku, svo čovečanstvo, i deca Božija i zli, biće dužni da nose odeću napravljenu ljudskim rukama, ali da ne brinu o tome, niti da se ponose onim što nije deo njih. Šta treba da rade? „ ištite najprije carstva Božijega, i pravde njegove”. Onda će odeću i sve što je potrebno dobiti povrh toga.

Ovo je u skladu sa savetom za nas u vezi sa odećom, koja je „tajnome čovjeku srca“. Gde je Car, tamo je i carstvo, a Car je Reč Božija, koja „postade tijelo“. Ova Reč je u nama, u našim ustima i u našem srcu, da bismo je mogli ispuniti. Ako je poslušamo, ispunićemo se pravednošću. Porašćemo kao „hrastovi pravde,“, a naša odeća će biti „haljine spasenja“ — rezultat rasta iznutra. Onaj ko je u stanju da nam obezbedi ovu prelepu odeću, kojom se niko ne može pohvaliti, jer ona dolazi samo kroz smernost, može nam vrlo lako obezbediti i drugu potrebnu odeću. Vremenskim stvarima vrlo lako upravlja Onaj koji upravlja večnošću.

Dakle, lekcija koju učimo od ljiljana je zavisnost i apsolutno poverenje. „Pogledajte ljiljane kako rastu“. Kako rastu ljiljani? Prosto rastu. Oni rastu silom Božijom u njima, kojoj ne pokušavaju da se odupru. Sećate se da je Jakov dobio ime „Izrael“ kada je prestao da se bori protiv Gospoda i potpuno se prepustio Svemogućem. Njegova snaga se pokazala kao nikakva, i dao je Bogu da ga podrži. Sada Gospod kaže: „Biću kao rosa Izrailju, procvjetaće kao ljiljan i pustiće žile svoje kao drveta Livanska“ Osija 14:5. To jest, oni „koji se nadaju Gospodu, dobijaju novu snagu“. Njihova lepota „biće lepota svetosti“. Njihova odeća nije ono što se može jednostavno obući i skinuti, već će, kao odeća ljiljana, biti proizvod rasta milosti iznutra; ona će biti ona sama i opstaće zauvek.